Повежите се са нама

Здраво, шта тражиш?

Магазин

Хрвати прекрштавају српску славу и свеце

Цинично је и парадоксално да се данас као чувари крсне славе појављују средине које су кроз историјске процесе латинизације и конфесионалне унификације често доприносиле затирању сличних локалних обичајних форми, каже Жељко Ињац.

Наставља се неизвесна потрага за гробом последњег хрватског краља и историјским траговима постојања нације која је своја идентитетска питања, уместо једноставном екскурзијом до Опленца, одлучила да решава на много тежи начин – лутајући мрачним и тешко доказивим лавиринтима „повијести”, чије толико тражено исходиште на крају неће отићи даље од очајничког прекрајања постојећих српских обичаја као својих. Mинистарство културе и медија Хрватске донело је 20. априла одлуку којом крсну славу проглашавају својим културним добром. У документу се наводи да слава, крсница, крсна слава или крсно име, представља прославу „обитељског” свеца заштитника, што је вишевековна традиција католика настањених у долини реке Неретве.

Тамошње породице, према тумачењу хрватског министарства, окупљају се на дан одређеног свеца у обреду који подразумева паљење свеће, молитву, жито и вино и потом ломљење погаче, а пре тога присуствовање миси у цркви. Обичај је идентичан јединственом обележавању славе у српском народу, који је Унеско 2014. године уписао као на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа човечанства. Хрватско министарство дефинише овај обичај као део традиције православног и дела католичког становништва југоисточне Европе без помена националних одредница.

„Хрвати из долине Неретве који су славили крсну славу су покатоличени православни Срби за време бискупа мостарско-дувањског и ватиканског апостолског викара за Херцеговину Паскала Буцоњића, иначе пријатеља Еугена Кватерника и Фрање Рачког. Бискуп Буцоњић, иако пореклом Србин, био је присталица идеологије хрватства у оквиру Аустроугарске монархије. Буцоњић је завршио фрањевачку школу у Ферари, филозофију и теологију. Потом је у Болоњи положио за професора. Предавао је у Риму, одакле га шаљу у родну Херцеговину са добром материјалном потпором. У исто време Босну и Херцеговину потресају међумуслимански сукоби и потом долази до анексије од стране Аустрије”, објашњава саговорник „Политике”, верски аналитичар Жељко Ињац.

Извор: www.politika.rs

Кликните да бисте коментарисали

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

loader-image
Прогноза
Станари, BA
17:32, август 30, 2026
temperature icon 32°C
местимични облаци
29 %
1014мб
9км/х
Удари ветра: 9км/х
Облаци: 21%
Видљивост: 10км
Излазак сунца: 06:08
Залазак сунца: 19:30
Hourly Forecast
20:00
temperature icon
26°/30°°C 0мм 0% 10км/х 39% 1014мб 0 mm/h
23:00
temperature icon
21°/25°°C 0мм 0% 8км/х 57% 1015мб 0 mm/h
02:00
temperature icon
20°/20°°C 0мм 0% 6км/х 67% 1015мб 0 mm/h
05:00
temperature icon
19°/19°°C 0мм 0% 5км/х 70% 1015мб 0 mm/h
08:00
temperature icon
23°/23°°C 0мм 0% 4км/х 50% 1015мб 0 mm/h
11:00
temperature icon
33°/33°°C 0мм 0% 1км/х 27% 1014мб 0 mm/h
14:00
temperature icon
35°/35°°C 0мм 0% 11км/х 21% 1012мб 0 mm/h
17:00
temperature icon
32°/32°°C 0мм 0% 1км/х 31% 1012мб 0 mm/h

МОЖДА ЋЕ ВАМ СЕ СВИДЈЕТИ И

Станари

Хемија и лабораторија још од основне школе били су избор Иване Шушковић из Станара, а тим путем, који је давно зацртала, данас корача као...

Станари

У суботу је oдржана жупска прослава у Драгаловцима. Ријеч је о прослави дана светог Леополда, катлочиког светитеља коју обиљежавају вјерници католичке вјероисповијести из села...

Најновије

Са дубоким жаљењем обавјештавамо јавност да је у 23. години живота преминуо наш млади суграђанин Никола Кукић, рођен 2003. године. Изражавамо искрено саучешће породици,...

Станари

Одрастање у рударској породици одредило је образовни и пословни пут младог Саше Слијепчевића из Станара, који је корачајући стопама оца и дједа прије четири...