Посао професионалног возача камиона многима је привлачан због зараде и путовања, но иза километара проведених на европским путевима крију се дуги радни дани, строга правила и бројна одрицања.
Возач камиона Славко Јанковић, који годинама ради у Њемачкој, описао је свакодневицу професионалних возача те открио да се годишња зарада у том послу оквирно креће од 40.000 до 48.000 еура.
Јанковић, који с породицом живи у Њемачкој и већ годинама вози камион, за Nova.rs је описао како његов посао изгледа из прве руке.
Сваки дан је математика
– Ако питате колеге зашто возе камион, већина ће вам рећи да је то због остваривања дјечачких снова. Наравно, ту су и економски разлози, али оно право почиње тек када затворите врата кабине – кађе он.
Како објашњава, управљање возилом тешким око 40 тона, дугим 16,5 или чак 18,5 метара, потпуно мијења поглед на транспорт и привреду. Возачи врло брзо науче гдје настају гужве, када су одређене саобраћајнице најоптерећеније и како све то уклопити у законска ограничења времена вожње.
Организација је, каже Славко, један од најважнијих дијелова посла. Радно вријеме професионалних возача прецизно је регулисано, а сваки дан захтијева планирање вожње и обвезних одмора.
– Сваки наш дан је математика. Имамо дане од 13 сати рада, два дана законски продужена на 15 сати, активну вожњу од девет сати, као и два дана резервисана за десет сати активне вожње. Све је подијељено на највише 4,5 сата вожње у комаду, након чега слиједи најмање 45 минута одмора – каже ом.
Важну улогу имају и искуства других возача. Славко истиче да се колеге међусобно упозоравају на проблеме на путевима, паркинге, контроле и друге околности које им могу олакшати посао.
Управо се на путевима, додаје, стварају и дугогодишња познанства и пријатељства, јер возачи дијеле сличне проблеме и начин живота.
Живот у кабини камиона
Вели дио седмице професионални возачи проводе у кабини камиона. Славко недјељом припрема храну за сљедећих пет дана, а у возилу су му неизоставни фрижидер, апарат за кафу, џезва, тава и лонац.
– Три порције куваног јела спремим у посуде, уз неколико ствари за доручак и вечеру. Будим се сат времена раније, припремам кафу и доручак, а умивање и прање зуба често се одвијају око камиона ако нисте на паркингу који има тоалете – прича Славко.
Таква свакодневица доноси посебну врсту слободе, али и тренутке када удаљеност од дома постаје посебно тешка.
Најтежа одвојеност од породице
Славко признаје да је управо одвојеност од породице најтежи дио живота на путу.
– Дође тренутак када вам недостаје породице која је километрима далеко. Тада се питања сама јављају: јесу ли добро, јесу ли лијепо спавали, недостаје ли им нешто, могу ли без вас и недостајете ли ви њима. То је најтежи дио ове слагалице – истиче он.
Паметни телефони и видеопозиви данас олакшавају контакт, али не могу га потпуно надокнадити. Возачи себи, каже, често говоре да ће издржати још само једну годину, иако се повратак другачијем начину живота непрестано одгађа.
Зарада од 40.000 до 48.000 евра годишње
Уз захтјевне услове рада, постоји и сигурносни ризик. Возачи међусобно размјењују информације о сигурним и мање безбједним паркинзима, док су крађе терета и провале у кабине дио ризика који прати међународни транспорт.
Када је ријеч о заради, Славко наглашава да она овиси о послодавцу, врсти превоза, искуству возача, знању језика и договореним увјетима.
Оквирна годишња зарада у овом послу креће се од 40.000 до 48.000 евра. Mјесечна примања често се крећу око 2.500 до 3.500 еура, односно приближно 4.900 до 6.850 КМ.
Код одређених послова и уз додатке зарада може бити и већа, али Славко истиче да новац није једина страна приче.
Новац јест добар за наше прилике, али када видите што све стане у та четири зида и колико одрицања овај посао носи, сами процијените да ли сваки тај евро лако зарађен.
Извор: https://www.glassrpske.com/
