Године 1913. Балканско полуострво је поново постало поприште оружаног сукоба. Само неколико месеци након што су државе Балканског савеза заједно поразиле Османско царство у Првом балканском рату, јучерашњи савезници окренули су оружје једни против других. Други балкански рат трајао је од краја јуна до средине августа 1913. године и трајно је изменио односе снага у региону.
Узроци су били јасни и дубоки. После Лондонског мира из маја 1913. године, којим је Османско царство изгубило готово све европске територије, остало је нерешено питање поделе освојених области, пре свега Македоније. Бугарска је сматрала да јој припада највећи део тих земаља, позивајући се на раније споразуме и на чињеницу да је њена војска поднела највећи терет борби. Србија и Грчка, међутим, нису биле спремне да се одрекну онога што су заузеле. Напетост је расла, дипломатски преговори су пропали, а у ноћи између 29. и 30. јуна 1913. бугарске трупе су без објаве рата напале српске и грчке положаје у Македонији.Сукоб је брзо прерастао у шири рат. Србија и Грчка су одбиле напад и прешле у противнапад. Црна Гора се придружила савезницима. Убрзо је у рат ушла и Румунија, чије су трупе без већих борби заузеле јужну Добруџу.
Османско царство је искористило прилику и повратило Једрене са околином. Бугарска се нашла у потпуној изолацији, окружена са свих страна.Војни исход није био дуго у неизвесности. Бугарске армије, исцрпљене и растурене на више фронтова, нису могле да издрже притисак. До краја јула борбе су се ближиле крају, а 10. августа 1913. године у Букурешту је потписан мировни уговор. Бугарска је изгубила већи део територија које је стекла у претходном рату: јужна Добруџа припала је Румунији, највећи део Вардарске Македоније Србији, а значајни делови јужне Македоније и западне Тракије Грчкој. Посебним уговором са Османским царством Бугарска је вратила Једрене.Последице су биле далекосежне. Србија је знатно проширила своју територију и становништво, чиме је ојачала свој положај на Балкану, али је истовремено још више заоштрила односе са Аустроугарском. Бугарска је изашла из рата ослабљена, понижена и жељна реванша, што ће касније утицати на њен избор савезника у Првом светском рату. Балкански савез, који је 1912. године деловао као јединствена сила против Османлија, распао се у међусобном крвопролићу.Други балкански рат показао је колико су крхки били савези засновани на заједничком непријатељу, а не на трајним интересима. Уместо да учврсти мир на полуострву, он је продубио старе сукобе и створио нове. Мање од годину дана касније, пуцњи у Сарајеву отвориће врата много већем европском рату, у којем ће последице овог кратког, али крвавог сукоба и даље одјекивати.
