Мобилни телефони и таблети су постали део свакодневице деце и њихова употреба сама по себи не мора да буде проблем. Ипак, када дигитални садржаји почну да потискују учење, дружење, хобије и друге активности, важно је обратити пажњу на промене у понашању детета.
Према речима клиничког психолога Татјане Морозове, родитељи би пре свега требало да прате како употреба гаџета утиче на свакодневни живот детета, а не само колико времена оно проводи пред екраном.
Како разликовати уобичајено коришћење телефона од зависности
Најважнији знаци који могу указивати на зависност су губитак контроле над временом које дете проводи на мрежи, емоционални испади када му је приступ ограничен и занемаривање комуникације у стварном животу, учења и других хобија.
Такво понашање може бити праћено и поремећајима спавања и променама у исхрани. Ако родитељи примете ове алармантне знаке, важно је да потраже помоћ стручњака.
Потпуно избацивање уређаја из живота детета није реално, али њихова употреба може да се регулише јасним породичним правилима, пише РТ Балкан.
Када геџети могу бити корисни
Правилна употреба технологије може да помогне развоју когнитивних и креативних вештина, финих моторичких способности и друштвених веза. Деци у различитим узрастима занимљиви су различити садржаји – игре, цртани филмови, филмови и приче – а разговор о тим интересовањима са вршњацима може бити део њихове социјализације.
Гаџети могу помоћи деци да долазе до информација, уче нове ствари и комуницирају. Зато проблем није нужно у самом уређају, већ у начину на који се користи и месту које заузима у свакодневном животу детета.
Када употреба дигиталних уређаја постаје ризична
Прекомерна и неконтролисана употреба може негативно да утиче на вид, држање, концентрацију, спавање и емоционално стање деце, а повезује се и са већом вероватноћом анксиозних и депресивних поремећаја.
Истраживање спроведено у Русији 2026. године показало је да се први електронски уређаји већ појављују код деце узраста од три до шест година – и то код сваког петог детета.
Ово је посебно важно јер су прве три године живота период у којем се формира мозак детета, развија његов однос са блиским особама, као и обрасци учења и упознавања света. Деца у том узрасту пре свега уче кроз живот и комуникацију са људима, па гаџет не може да замени глас, емоције и подршку блиских особа.
Подаци показују и да деца све раније долазе у контакт са дигиталним уређајима. Према истраживању спроведеном у САД од 2020. до 2025. године, број деце млађе од две године која имају приступ уређајима за гледање видео-садржаја порастао је са 45 на 62 одсто.
Дигитални уређаји не замењују родитељску пажњу и комуникацију, које формирају ментално здравље и вештине које одређују будућност детета. „Ако дете не добије довољно подршке у породици, он је тражи у виртуелном свету“, упозорава Морозова, преноси руска „Газета“.
Пример родитеља је најјачи алат
Понашање родитеља може бити један од најважнијих примера детету, па је важно да геџете и сами користе умерено и промишљено. Истовремено, родитељи би требало да буду пажљиви према емоционалном стању детета и да не одлажу тражење стручне помоћи ако примете алармантне знакове.
Ипак, важно је имати на уму да геџети за неку децу нису само средство за забаву. Људима који из различитих разлога не могу да користе говор или имају озбиљне потешкоће у говору, електронски уређаји могу омогућити да комуницирају, изразе своје жеље, поставе питање или дају коментар.
Ако дете таблет или телефон користи првенствено за комуникацију, стручњаци саветују да се искључе додатне функције које му нису потребне. Једна од препорука је и коришћење различитих уређаја – једног за комуникацију, а другог за забаву.
