Да ли је ико примјетио, ове године не само да је све написано бјелотракашком латиницом као и раније у Приједору, већ су и сви извођачи хрватско-муслиманске провенијенције? Наравно да није.

Након Српца, гдје је српско просвјетно друштво финансира промоцију хрватских извозника меке моћи, и о чему смо писали; један илустративан примјер из Приједора. Града који је у јавном простору нападнут и оклеветан од стране изазивача вјерске и националне мржње. Без препрека локалних извршних и судских власти, више од деценију подстрекавају међунационалне сукобе лажући да је неко наредио „несрбима“ 1992. године, да носе око руку бијеле траке, како би били сегрегирани у простору у односу на Србе.
Срби, посебно они који се тако представљају и зарађују на концертним активностима, односно правећи комерцијалне фестивале за понијети, поред промоције англополтронизма у језику и међу младима, увијек до сада воде рачуна да буду достојни представници југопатолошке мисли, те СФРЈ логиком бирају извођаче. Труде се, бар до сада, да их буде једнак број из Србије и Хрватске.
Ове године није тако, па је летимичним погледом већина Хрвата, односно нема музичара из Србије или Српске.
А и што би било, ако се боље запитамо у односу на културну политику у Српској?
Да, напримјер, буде више извођача из Србије него домаћих, у Хрватској, гдје се сједи у затвору јер сте се усликали са (скупљена, православна) три прста на Тргу Бана Јелачића, није било могуће ни прије 1991. године. У Српској, је то редовна појава. Посебно је радо виђен гост међу доносиоцима одлука Бранко Ђурић, који је играо у пропагандном, антисрпском смећу Даниса Тановића; а данас ждере српски буџет.
Није то посебан проблем, уколико не знате (а знамо) да тако нешто код везивача застава просто није могуће. У Сарајеву је отказан концерт пјеваљке Јелене Карлеуше, на захтјев Елмедина Конаковића, са чела тзв. Министарства иностраних послова тзв. БиХ. При том, за разлику од фестивала и фестивалића по Српској, овај концерт турбо-порно фолкуша, није плаћен из буџета. Чак ни Сарајевског кантона. Замислите у Бихаћу или Загребу концерт, макар англополтронске музике, гдје је већина извођача из Србије… Или, неким научнофантастичним реципроцитетом, да у Карловцу све на плакату буде написано искључиво ћирилицом, као што је у Приједору латиницом?
Азбукоубиство је нормалан процес код нас. Подржан од државе.
Код нас то тако све може, јер смо „геноцидаши и фашисти“, док чак и с друге стране ентитетске границе гдје наводно исто важи октроисани „устав“ Карлоса Вестендорпа, мултиетнички сматрају психичким поремећајем уколико би њима неко предложио такво нешто.
За крај, ако не вјерујете, узмите српску заставу – званично и легално обиљежје „суверене и недјељиве БиХ“, те пођите међу слободоумне, толерантне, мултиетничке, мултикултуралне навијаче Змајева (Хусеин-капетана Градашчевића).
Јавите како сте се провели.
Извор: https://www.frontal.rs/hrvatski-vrtni-vasar-u-prijedoru/






























