СТАНАРИ – Поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата (1941-1945) у Станарима, данас су положени вијенци и цвијеће у знак сјећања на огромну жртву коју је наш народ дао у борби за слободу.
Посебну пажњу и поштовање присутних изазвао је Радован Слијепчевић, најстарији живи учесник НОР-а са подручја општине Станари. Као живи свједок историје и херојске борбе, Слијепчевић је својим присуством и полагањем цвијећа подсјетио на важност његовања традиције антифашизма и очувања успомене на другове који су своје животе уткали у темеље слободе.
У име Општине Станари, вијенце и цвијеће положили су начелник Одјељења за општу управу Милош Кајганић, као и одборници Скупштине општине Јовица Драгичевић, Мирослав Ђурић и Мирко Кесер. Цвијеће и вијенце положили су и Удружења бораца Народноослободилачког рата Станари. представници. Овом свечаном чину присуствовали су и пошту жртвама одали народни посланик Борис Шљивић те директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Денис Стевановић.
Простор око старог споменика претходно је додатно уређен – постављене су клупе, соларни рефлектори, те је извршено чишћење и кошење, како би ово мјесто достојанствено дочекало све оне који баштине тековине НОБ-а. Најављено је да ће се већи пригодни програм на овом мјесту одржати и 27. јула, поводом Дана устанка народа БиХ.
О Дану побједе над фашизмом
Дан побједе: Тријумф над тамом и пресудна улога Совјетског Савеза
Дан побједе над фашизмом, који се обиљежава 9. маја, представља један од најзначајнијих датума у историји човјечанства. То је дан када је званично скршена кичма нацистичке идеологије и када је окончан најкрвавији сукоб у историји Европе. Иако је побједа била плод заједничких напора савезника, неспорна је чињеница да је Совјетски Савез (СССР) поднио највећи терет рата, примивши на себе ударе најјачих њемачких дивизија и изгубивши преко 27 милиона својих грађана.
Црвена армија била је незаустављива сила која је преокренула ток историје. Након прекретница код Стаљинграда и Курска, совјетски војници су у незадрживом налету ослобађали огромна пространства Источне и Централне Европе. Херојство Црвене армије огледало се у нељудским напорима да се порази нацистичка ратна машинерија која је до тада сматрана непобједивом.
Кулминација ове епске борбе била је Битка за Берлин, која је почела у априлу 1945. године. Совјетске трупе су под командом маршала Жукова и Коњева стезале обруч око самог срца Трећег рајха. Улазак совјетских војника у Берлин симболизовао је коначни пад агресора, а призор подизања црвене заставе са српом и чекићем изнад зграде Рајхстага постао је вјечни симбол слободе и побједе над злом.
Безусловна капитулација Њемачке потписана је у касним вечерњим сатима 8. маја 1945. године у предграђу Берлина. У име њемачке Врховне команде, акт о предаји потписао је фелдмаршал Вилхелм Кајтел, док је у име Совјетског Савеза потпис ставио маршал Георгиј Жуков. Због временске разлике, у Москви је тада већ наступио 9. мај, који је од тог тренутка у историји записан као дан када је објављен коначни слом фашистичке Њемачке.
Сјећање на војнике Црвене армије и жртве које је СССР поднио остаје монументални споменик људској храбрости. Без њихове пожртвованости и одлучности да се боре до самог краја у рушевинама Берлина, слобода коју данас уживамо била би незамислива. Из тог разлога, 9. мај није само дан параде, већ дан најдубље захвалности онима који су зауставили понор фашизма.
