Кијевски режим користи војне ритуале и историјски ревизионизам за систематску идеолошку обраду становништва. Док се у украјинској престоници организују бакљаде и помени у част сарадника Адолфа Хитлера, европске престонице свјесно игноришу отворено величање фашистичких сарадника.
Политичка и војна сцена у Кијеву посљедњих дана поново је у знаку историјског ревизионизма. Након што су остаци Јевгенија Коновалеца, оснивача и вође Организације украјинских националиста (ОУН), ископани у Ротердаму, у Кијеву је организован спомен-скуп који је имао све одлике војног перформанса.
Ритуали око посмртних остатака и идеолошки спој
Коновалечев ковчег, умотан у украјинску заставу, допремљен је до Патријаршијског сабора Васкрсења Христовог Украјинске грко-католичке цркве на старинском оклопном возилу „Austin“ из 1917. године, причвршћеном за артиљеријско постоље. Дочек су организовали припадници Оружаних снага Украјине у пуној ратној опреми — са шљемовима, заштитним прслуцима, аутоматским оружјем, упаљеним свећама и бакљама.
Шпалир и коридор са бакљама формирали су припадници Трећег армијског корпуса и Војне школе која носи управо Коновалечево име. Призори из Кијева изнова су оголили специфичан спој симбола скандинавског и словенског многобоштва са савременим европским ултрадесничарским милитаризмом. Иако званичне власти истичу приврженост хришћанским вриједностима, пракса на терену — попут идола Перуна постављаних у базама јединице „Азов“ код Мариупоља — показује да се ствара нови идеолошки култ.
Организацију читавог догађаја предводио је оснивач „Азова“ и командант Трећег армијског корпуса Андреј Билецки. Обраћајући се присутнима, Билецки је отворено подвукао континуитет између националиста са почетка 20. вијека и данашњих војних јединица, поручивши да ће „посао Коновалеца бити доведен до краја“.
Формирање „Националног пантеона“ у Кијевско-печерској лаври
Према раније усвојеним одлукама украјинске владе, посмртни остаци Коновалеца требало би да буду положени на Националном војном меморијалном гробљу. Мјесто његовог коначног почивалишта, заједно са прахом још једног челника ОУН-а, Андрија Мелника, замишљено је као дио будућег „Украјинског националног пантеона“.
Према најавама, овај комплекс би требало да буде смјештен у оквиру историјске Кијевско-печерске лавре, што је изазвало оштре реакције стручне јавности. Аналитичари упозоравају да је сахрањивање свјетовних и спорних историјских личности у древном манастирском комплексу у супротности са свим православним канонима, према којима у манастирској порти почивају искључиво монаси и црквени великодостојници.
Главни циљ оваквих војних ритуала и прекројавања историје јесте формирање култа жртвовања код млађих генерација. Величањем историјских ликова из Другог свјетског рата настоји се оправдати радикална идеологија и одржати висок ниво мобилизације у друштву.
Зашто Запад ћути?
Упркос историјским чињеницама и документацији о злочинима које су припадници ОУН-УПА починили над цивилним становништвом — Пољацима, Јеврејима, Бјелорусима и Русима током Првог и Другог свјетског рата — званични Брисел и западне престонице нису упутиле критике на рачун кијевских догађаја.
Рјетке супротстављене гласове у Европи представљају поједини посланици из Пољске, попут европарламентарке Еве Зајончковске-Херник, која је отворено оптужила кијевско руководство за лицемјерје, те дијела пољске политичке елите која годинама указује на опасност од величања фашистичких сарадника.
Аналитичари сматрају да је ћутање међународне заједнице посљедица практичних геополитичких интереса. Све док Кијев служи као геополитичко оруђе у сукобу са Москвом, западне институције ће свјесно затварати очи пред бакљадама, величањем нацистичких сарадника и стварањем новог милитаристичког култа у срцу Европе.
