Током јесени 2016. године, у збирку Завичајног музеја у Параћину стигао је један занимљив предмет. Наиме, приликом ископавања шљунка из Велике Мораве, у близини села Глоговац, општина Јагодина, радници су пронашли велики средњовјековни витешки мач.
Експлоатацију шљунка је вршила параћинска фирма „Транскоп“, па је захваљујући брзој реакцији запослених у Завичајном музеју Параћин и општинској управи, пронађени мач поклоњен Завичајном музеју Параћин.
Ради се о великом мачу, импозантних димензија, очуване дужине 127 цм. Најзначајнија карактеристика је тауширани симбол на сјечиву, у коме се може препознати крст са срцем (штитом) или цвијет. Мач је пронађен у изузетно добром стању, са мало корозије, чак и са траговима дрвета на дршци, мада је недостајао врх. Нажалост, приликом копања шљунка багером, мач је фрагментован на два дијела.
Мачеви са сјечивом овог типа представљају један од првих типова великих мачева. Иако се понекад мачеви овог типа називају дворучним, јер њихова морфологија и димензије омогућавају употребу са двије руке, односно шаке, дворучни мачеви представљају други тип, типолошки другачијих и временски познијих мачева. Мачеве овог типа исправно је звати „велики мач“ или „велики витешки мач“, како су називани и на нашим просторима у средњем вијеку.
Проналазак средњовјековног мача у ријеци није ријеткост, и већина средњовјековних мачева данас присутних у збиркама музеја у Србији пронађена је у ријекама или на ријечним обалама, ван археолошког контекста. Овакав стицај околности отежава њихово проучавање, без археолошког контекста, прецизне локације и услова налаза. Из тих разлога, проучавање се деценијама сводило на морфолошко-типолошку анализу.
Модерно доба и технологије донијели су и нове методе, примјену физичко-хемијских анализа на различитим дијеловима оружја, што доноси и нове информације.
Мач има велико и широко сјечиво, очувана дужина сјечива је 98 цм, док је дужина цијелог балчака са накрсницом 29 цм, ширина сјечива код накрснице је око 6 цм, док је при врху сјечива око 4 цм. Жлијеб је дужине око 50, ширине око 2 цм, и пружа се до половине сјечива. Сам врх сјечива није очуван. Сјечиво је танко, вјероватно је додатно истањено приликом оштрења; при накрсници сјечиво је дебело 0,6 цм, док је на очуваном врху свега 0,2 цм. На основу ових карактеристика, може се претпоставити да сјечиво припада типу XIIIa.
Мачеви са сјечивом овог типа представљају најчешће налазе мачева на простору Балкана и југоисточне Европе, и познато је око 70 примјерака оваквих мачева. Датују се од средине 13. вијека, мада су највише коришћени током 14. вијека, нарочито у другој половини. Рукохват и накрсница мача су једноставни. Укупна дужина накрснице је 19 цм. Дужина цијелог балчака од јабуке до накрснице је 29 цм. Сјечиво и дршка мача су исковани из једног дијела, док су накрсница и јабучица додати касније.
Јабучица је кружна, а на пљоснатијим странама има купаста испупчења. Пречник јабучице је 6,4 цм у висини, а 5,7 цм у ширини. Ширина јабучице од врха до врха испупчења је 5,3 цм. Овај масивнији тип јабучице припада типу К. Оваква јабучица се јавља на мачевима од средине 13. вијека, а најчешће у 14. вијеку. Готово сви мачеви са оваквом јабучицом са простора југоисточне Европе су велики, са сјечивима типа XIIIa и XVIa.
На сјечиву мача из Глоговца, око 4 цм од накрснице, налази се симбол изведен месинганом жицом у техници тауширања. Симбол представља крст са срцем, или штитом, или цвијет.
Крст као најважнији хришћански симбол, представљан је на мачевима и оружју уопште током цијелог средњег вијека. Крстови су стављани у разним техникама: гравирањем, тауширањем, утискивањем у разне дијелове мача. Представе грчког крста, латинског крста, крста на пиједесталима, или уз неки натпис религиозног карактера, честа су појава.
Са простора централне Србије познато је неколико мачева са јабучицом типа К. Један је пронађен у Дунаву код Вишњице, и припада збирци Музеја града Београда. Сличну јабучицу има и мач који се налази у збирци Војног музеја у Београду. Јабучица типа К је присутна и на мачевима из Сремске Каменице и Опова. У збирци Завичајног музеја у Јагодини постоје два мача која се могу довести у везу са мачем из Глоговца. Један је пронађен у близини манастира Каленић, на манастирској земљи, поред села Каленићки Прњавор, док је други пронађен у Морави, код Ћуприје.
Поред тога што су пронађени у истом региону, ови мачеви су занимљиви јер, као и мач из Глоговца, на себи имају представу крста спојеног са срцем. Готово исту представу на сјечиву има и мач пронађен у Морави код Ћуприје. У централној Србији је познат још један мач са сличним мотивом, а ради се о мачу пронађеном у Западној Морави код села Пекчанице код Краљева.
На простор средњовјековне Србије овакво оружје је могло стићи на више начина. Већ од почетка владавине, краљ, а касније и цар Душан, започиње озбиљну реформу војног система и наоружања у Србији, модернизујући их по узору на војске западне Европе. Поред нових типова одбрамббене опреме, као што је оклоп типа корача и шљем типа барбута, као главно офанзивно оружје уводи се дуги мач. У средњовјековној Србији и Приморју били су познати ковачи и мачари, али од времена цара Душана у Србију долазе мајстори који вјероватно праве нови тип оружја. Већ 1331. године у Призрен, да прави мачеве за српског краља, долази дубровачки мачар Мартоло.
Оружје је могло бити добављено и увозом. Зна се да је Стефан Дечански 1313. године из Венеције и Дубровника поручио 108 мачева, а наоружање и оклопе наручивао је и Стефан Душан. Од 1341. до 1349. године увезено је на стотине комада различитих дијелова оклопа, штитова и мачева. Вјероватно је велики број оружја дошао и са њемачким најамницима који су боравили на двору цара Душана.
Поријекло мача из Глоговца није домаће, јер не постоје писани извори нити аргументовани материјални трагови о домаћој производњи оружја овог типа у средњовјековној Србији током 14. и 15. вијека, као што је то случај са неким другим типовима средњовјековних мачева. Ако је мач из Глоговца произведен на простору Србије, мач је био производ унајмљених мачара који су долазили у средњовјековну Србију на одређене периоде, као што је случај са дубровачким мачаром Мартолом, који је у Призрен дошао на двије године.
Извор: ФБ Занимљива историја
