Од скромне дрвене школе на Станарском брду до једне од најмодернијих образовних установа у Републици Српској – тако би се у најкраћем могла описати 130 година дуга историја школства у Станарима.
Кроз деценије испуњене бројним изазовима, ратовима, обновама и прегалаштвом мјештана, школа је остала симбол знања, напретка и заједништва овог краја. Њен развој пратили су труд и посвећеност бројних генерација учитеља, наставника, ученика и родитеља, који су вјеровали да је образовање темељ сваког напретка.
Најважније чињенице:
- Школство у Станарима траје 130 година.
- Прва Народна основна школа отворена је школске 1896/97. године.
- Прва школа била је дрвена брвнара на Станарском брду.
- Школу су похађала дјеца из Станара и околних села.
- Мјештани су деценијама сопственим радом и средствима градили и обнављали школу.
- Током Другог свјетског рата настава је била прекинута.
- Градње нове „осмољетке“ почела је 1959. године.
- Школа „Партизан“ била је једна од највећих школа у добојској општини.
- Данашњи назив ОШ „Десанка Максимовић“ школа носи од 1992. године.
- Данас школа има 420 ученика и девет подручних одјељења.
- У саставу школе ради и предшколска организациона јединица „Матко“.
- Школа посједује савремено опремљене кабинете, амфитеатре, али и пластенике.
- Обиљежавање јубилеја организује се под слоганом „Наша школа – безброј прича“.
- У плану је доградња школе и оснивање музичке школе.
Почеци школства у Станарима
Још у 19. вијеку постојали су „путујући учитељиˮ. То су били најчешће ђаци завршног разреда школе у Тешњу, свештеници или калуђери. Они су путовали по селима носећи са собом ткани чадор и под њим учили, обично из црквених и манастирских књига, дјецу и омладину „ћирилској писменостиˮ. Према народном предању, такве школе биле су и у станарским селима Церовица и Брестово. „Прва школа мјеста Церовице” била је организована за вријеме свештеника Васе Анђелића.
Прва школа на Станарском брду
Земаљска влада Босне и Херцеговине у Сарајеву одобрила је отварање Народне основне школе у селу Станари, котар Тешањ, школске 1896/97. године. Према једном запису, прва школа била је просте градње, изграђена од брвана. Налазила се на Станарском брду, уз пут Тешањ – Бања Лука.
Грађевински пројекат за нови објекат школе котарска управа је израдила 1901. године, али никада није реализован. Већ 1905. године школски објекат био је у лошем стању, а котарски предстојник из Тешња је 1911. године јавио у Бањалуку „да се више не исплати трошити на поправку школске зграде, будући да је иста заиста сасвим трошна“.
До Првог свјетског рата школа је у свакој школској години имала највише шездесетак ученика од првог до четвртог разреда, а похађала су је дјеца не само из Станара, већ и из околних села. Школа је имала и сопствени воћњак, који је школске 1913/14. године бројао чак 162 стабла.
Борба за нову школску зграду
Послије Првог свјетског рата школа је смјештена у државни објекат намијењен за „стан за жандаре“. Зграда, изграђена од дрвета и ћерпича, била је у веома лошем стању и имала је само једну учионицу. Намјештаја је било довољно, али је био дотрајао.
Молбу за изградњу нове школе поднијели су школске 1925/26. године становници Станара, Горње и Доње Остружње и Рашковаца. Тражена је државна помоћ и дозвола да се школа изгради на старом мјесту. Нову школску општину требало је да чини више од 200 домаћинстава. Мјештани су били спремни да обезбиједе материјал и радну снагу, док је дио грађе требало да буде искоришћен са старе школе. Министарство просвјете је школске 1926/27. године одобрило исплату кредита за изградњу.
Стара зграда школе је срушена 1928. године, али је Котарско начелство из Тешња, посредством жандара, забранило је изградњу нове школе јер су мјештани гласали за опозицију. Упркос томе, темељи нове школе завршени су и освештани у новембру 1930. Школа је потом грађена током наредних неколико година.
Током Другог свјетског рата настава није одржавана, а школа је поново почела са радом школске 1944/45. године. На спрату школе била је смјештена „народна војска“, у приземљу се изводила настава, док је у подруму био затвор који су држали партизани. Пошто није било обезбијеђено огревно дрво, ученици су, на молбу учитеља, од куће доносили по једну „потаку“ (цјепаницу) за гријање учионице. Учитељ је са најбољим ученицима организовао и „кружоке“, па су одлични ђаци недјељом код својих кућа помагали слабијим. Редовна настава у „школи на брду“ почела је годину касније.
Изградња „осмољетке“- Мјештани градили школу за будуће генерације
Због све већег броја ученика 1959. године почела је изградња нове „осмољетке“. Мјештани крњинских села који су имали запрегу били су обавезни да један дан довозе шљунак са Укрње за потребе градње.
Шљунак је вађен из ријеке код Драгаловаца, а према свједочењима, путем ка Станарима знало је у једном дану проћи и по тридесет „волујских“ кола натоварених грађевинским материјалом.
Они који нису имали запрегу радили су физичке послове на градилишту два или три дана. Цигла је ручно прављена од земље „правуље“, а у њеној изради често су учествовали циглари, међу којима су били и Италијани из Штивора код Прњавора.
Иако је било планирано да почне са радом школске 1960/61. године, централна школа која је добила назив Основна школа „Партизан“, почела је са радом годину касније. Школске 1975/76. године имала је седам истурених одјељења, око 1.500 ученика и око 60 просвјетних радника, док је 1984. године била једна од највећих и најразвијенијих основних школа у добојској општини. Школу су похађала дјеца из петнаестак села станарског краја. Бројне ученичке секције успјешно су представљале школу на општинским, регионалним и републичким такмичењима и смотрама. Готово да није било ученика који није био члан неке од секција – драмске, математичке, хорске, историјске, стрељачке, библиотекарске, саобраћајне, рецитаторске, ликовне, спортске, шаховске или секција младих географа, физичара и хемичара.
Сви ученици били су укључени и у рад Црвеног крста, те бројне акције солидарности. У школи је постојала и ђачка задруга која је снабдијевала ученике школским прибором, а задругари су подигли и огледни воћњак на осам дунума са јабукама, шљивама, трешњама и око 200 стабала вишње.
Стари аустроугарски школски објекат након рата коришћен је као помоћна школска зграда, а једно вријеме у њему су били кухиња и остава за дрва. Срушен је нешто прије 1960. године, али се и данас током љета могу видјети остаци његових темеља.
Нови назив – ОШ „Десанка Максимовић“
Школа 1992. године добија назив који носи и данас – ОШ „Десанка Максимовић“. На почетку рата у школи је организован „средњошколски пункт“ за ученике средњих школа из Добоја како би могли да заврше школску 1991/92. годину. Настава за средњошколце у Станарима организована је и током наредне школске године.
Током хладних дана мјештани станарских села, односно родитељи ученика, доносили су дрва како би учионице биле загријане и настава могла несметано да се одвија. Послије рата школа је више пута обнављана и модернизована. Кошаркашки терен, изграђен на мјесту некадашњег терена за мали фудбал, школске 2007/08. године отворио је прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога.
ЈУ Основна школа „Десанка Максимовић“ Станари данас броји тачно 420 ученика распоређених у централној школи и девет подручних одјељења. У саставу школе дјелује и Организациона јединица предшколског васпитања и образовања „Матко“, у оквиру које функционишу три васпитне групе које тренутно похађа 64 дјеце.
– Школа данас располаже одличним условима за реализацију васпитно-образовног процеса. Поред савремено опремљених учионица и кабинета, посједујемо амфитеатар унутар школе, као и амфитеатар на отвореном, који су опремљени пројекторима и пратећом техничком опремом за организацију различитих дешавања (приредби, семинара, пројекција филмова, предавања и других културно-образовних садржаја) – каже директорица школа Зорица Глишић – Самац.
Посебна пажња, додаје, усмјерена је на стварање подстицајног окружења за учење и одрастање.
-Сматрамо да школа не треба да буде само мјесто редовног часа у учионици, већ простор у којем дјеца развијају своје таленте, интересовања, креативност и самопоуздање. Зато ученицима настојимо пружити што више различитих активности, пројеката, културних, спортских и образовних садржаја – наглашава Глишић-Самац.
Установа је регистрована и као пољопривредно газдинство, те у свом саставу посједује пластенике за узгој поврћа, као и воћњак у ПО Брестово Доње за узгој воћа које се користи у свакодневној исхрани дјеце у Организационој јединици „Матко“.
– На овај начин код ученика и дјеце од најранијег узраста развијамо свијест о значају здраве исхране, рада, природе и очувања животне средине – додаје.
Наша школа – безброј прича“
Ова година је, наглашава, посебно значајна за школу јер обиљежавају велики јубилеј.
– Под слоганом „Наша школа – безброј прича“, током наредних 130 дана биће реализован низ активности посвећених историји школе, ученицима, наставницима и развоју образовања на подручју наше општине. У понедјељак, 18. маја, одржана је свечана приредба, а у наредном периоду планирана је промоција монографије школе, литерарни и ликовни конкурси за ученике, као и бројне активности кроз које ћемо чувати успомене на прошлост, али и градити услове за будуће генерације. Посебно је значајно што је планирана и изградња темеља за доградњу централне школе и Организационе јединице „Матко“ – истакла је она.
Наглашава да су у претходном периоду ученици школе остварили запажене резултате на регионалним, републичким и међународним такмичењима.
– Међу значајнијим успјесима су два друга мјеста на регионалним такмичењима из историје и информатике, два прва мјеста на регионалном такмичењу из руског језика, као и четврто мјесто на Републичком такмичењу из руског језика. Значајан успјех остварио је и хор школе, који је на међународном хорском фестивалу освојио двије златне и једну сребрну медаљу – подвукла је Глишић-Самац.
Значајну подршку развоју школе, подвукла је, годинама пружају Општина Станари и компанија „Електране Станари“.
– Захваљујући таквој подршци, ученици и наставници данас имају квалитетније, сигурније и савременије услове за рад и боравак у школи. Такође, потребно је истаћи и одличну сарадњу са родитељима који подржавају рад школе и учествују личним ангажманом у бројним активностима које школа реализује – нагласила је Глишић-Самац.
Планови за доградњу и музичку школу
Начелник општине Станари и дугогодишњи директор школе Александар Ристић каже да је у посљедњој деценији најзначајнији искорак који су направили је отварање „Матка“.
Овом искораку претходила је измјена законске регулативе која је омогућила овај облик организације, а потом и веома захтјеван посао изградње објекта за предшколско васпитање и образовање који је у најзначајнијој мјери изграђен сопственим снагама. Све ово је омогућило да се у Станарима након 125 година основног образовања почне реализација предшколског васпитања и образовања за дјецу од једне до шест година. Практично, дјеца нашу установу могу похађати од прве до 15 године живота. Наш план је био да упишемо једну групу полазника, а данас, након пет година предшколско васпитање и образовање у „Матку“ похађају дјеца у три васпитне групе, односно три пута већи број дјеце од почетног и планираног броја – истиче Ристић.
Додаје да су посљедњу деценију развоја школе обиљежиле велике обнове школа (централне и подручних одјељења), изградња продуженог боравка, амфитеатра, формирање посебног одјељења, учешће у различитим пројектима, такмичењима, стварање школске телевизије, организација сопственог превоза ђака за поједина подручна одјељења и посебно одјељење, рад на пољу културне и јавне дјелатности и промоције школе.
– Изузетно је важно напоменути да Школа има одличну сарадњу и помоћ компаније „Електране Станари“ која је финансирала бројне радове на објектима школе која је 2016. године. У обнови неколико објеката учествовала је и Општина Станари, а радове на изградњи објекта продуженог боравка и објекта „Матка“ у највећој мјери је финансирала Општина Станари. Посебан понос представља чињеница да су већину радова на изградњи продуженог боравка и објекта за Организациону јединицу „Матко“ Станари урадили радници школе – казао је Ристић.
Истакао је да школа данас има јасну стратегију развоја.
– Намјера Општине је да подржи пројекат доградње централне школе и простора за „Матка“ који ће, када буду завршени, омогућити то да сви заинтересовани родитељи могу своју дјецу уписати у вртић као и да сви ђаци основне школе наставу похађају у једној смјени, а да у другој смјени покушамо реализовати идеју отварања музичке школе (у саставу основне школе или као независног пословног субјекта) као и посебног програма подршке ученицима у погледу додатне, допунске и факултативне наставе и слободних активности, а у циљу најбољег интереса ученика и стварања подстицајног окружења за учење и напредовање – закључио је Ристић.
Извор: https://www.glassrpske.com/
