Од потписивања Дејтонског мировног споразума до данас, односи Републике Српске и Мађарске развили су се у један од најинтензивнијих облика билатералне сарадње које један ентитет унутар Босне и Херцеговине остварује са земљом чланицом Европске уније.
Иако су формални односи успостављени на нивоу БиХ, Република Српска је у протеклих неколико година постала кључни партнер Мађарске унутар ове земље, како на политичком, тако и на економском, образовном, безбједносном и културном плану.
Амбасадорка БиХ у Мађарској Биљана Гутић Бјелица истиче да Мађарска БиХ третира као „почасног сусједа“ у својој спољној политици, те да заједно са Србијом представља један од приоритета мађарског ангажмана у региону.
– Билатерални контакти на високом и највишем нивоу остварују се сваке године, а од јуна 2019. ти односи су додатно интензивирани – наводи Гутић Бјелица, указујући на учестале сусрете некадашњег предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и донедавног премијера Мађарске Виктора Орбана, који су се до сада састали 15 пута.
Конкретна сарадња
Конкретни резултати те сарадње видљиви су кроз низ споразума и заједничких пројеката. Посебно се издваја Заједничка изјава о сарадњи између влада Републике Српске и Мађарске потписана у јуну 2023. године, као и меморандуми о сарадњи у области образовања и европских интеграција, потписани у марту 2025. године. Кроз програм „Stipendium Hungarikum“, студентима из Републике Српске омогућено је 50 додатних стипендираних мјеста на мађарским универзитетима.
Додатну пажњу јавности изазвао је Програм подршке пољопривреди Републике Српске, вриједан готово 26 милиона евра, којим је обухваћено више од 1.800 пољопривредних произвођача и прерађивача.
– Тај програм се често наводи као примјер конкретне и директне користи грађана од међународне сарадње – додала је амбасадорка.
Сарадња није ограничена само на привреду. У јануару 2026. године, у Залужанима код Бањалуке отворена је Канцеларија за борбу против тероризма у оквиру сарадње Министарства унутрашњих послова Републике Српске и мађарске Антитерористичке јединице ТЕК, што представља један од најсадржајнијих облика безбједносне сарадње у региону.
Једна од кључних тачака политичког приближавања јесте и заједнички став према илегалним миграцијама. Како наглашава амбасадорка Гутић Бјелица, Република Српска и Мађарска дијеле политику која подразумијева одбијање формирања мигрантских кампова и задржавање сувереног приступа миграционој политици. Мађарска је због таквог става изложена снажним притисцима из Брисела, укључујући и високе финансијске казне, али не одустаје од својих ставова.
– Мађарска чак и плаћа „пенале“ Европској комисији. Наиме, у јуну 2024. године, Европски суд правде наложио је Будимпешти да плаћа милион евра дневно, поред једнократне суме од 200 милиона евра, док не испуни законске прописе ЕУ којим се избjеглицама гарантује право да поднесу захтjев за азил унутар њених граница – истиче Гутић Бјелица.
Сличног је мишљења и Ференц Немет, политиколог из Мађарског института за међународне послове, који напомиње да ће у миграционој политици новоизабраног премијера Петера Мађара „превладати исти приступ као Орбанов“, али уз конструктивнији дијалог са Бриселом како би се одблокирао приступ европским фондовима.
Експерт за западни Балкан и истраживач на институту „Гносис“ Ана Ороз наводи да анализе потенцијалних промјена у мађарској спољној политици указују на то да ће западни Балкан остати приоритет и под владом странке Тиса, али уз значајне промјене у приступу.
– Очекује се да ће нова влада инсистирати на већој транспарентности финансијске подршке и усклађивању са ставовима Европске уније, што би могло окончати досадашњу праксу кампања против вриједности ЕУ у региону – навела је она.
Бањалука и Будимпешта
Политиколог Марко Лончар сматра да односи Бањалуке и Будимпеште имају снажан персонални и идеолошки карактер.
– Бањалука се данас чини ближом Будимпешти него било којој другој европској престоници, укључујући и Београд – оцјењује Лончар, додајући да је прекретница у односима настала 2021. године, у контексту кризе у БиХ и истовременог идеолошког заокрета Фидеса ка суверенистичким политикама унутар ЕУ.
Ипак, Лончар упозорава да је интензитет односа у великој мјери био условљен опстанком политичких елита на власти, те ће бити интересантно видјети како ће побједа странке Тиса на изборима одржаним 12. априла утицати на постојеће односе.
– Односи су засновани на лидерском моделу и одлазак било које од двије партије са власти означио би силазну путању сарадње – закључује он.
Немет истиче да би овај политички заокрет најконкретније осјетила Бањалука, јер у новој политичкој реалности више не би било финансијске и инвестиционе подршке из Мађарске пројектима и иницијативама у Републици Српској које су до сада реализоване у сарадњи са актуелном влашћу.
Упркос томе, културна и образовна сарадња пружају дугорочнију димензију односа. Како наводи амбасадорка Гутић Бјелица манифестација „Српски дани“ у Будимпешти, „Година српско-мађарске културе“ и најављени меморандуми у области културе и кинематографије свједоче о настојању да се односи учврсте и изван дневне политике. Српска заједница у Мађаској постоји још од 17. вијека.
– За људе са наше територије се брине српска заједница која је чврсто везана за Србију. Кроз многе манифестације и новчане издатке се види повезаност матичне државе са заједницом, јер како Мађарска тако и Србија улаже у бољи живот својих грађана на просторима ван државе – истакла је Миа Ракић, Бањалучанка која је у Мађарској завршила средњу школу.
Односи Републике Српске и Мађарске били су један од најконкретнијих примјера спајања политичке блискости и прагматичних интереса, са резултатима који се осјећају и у институцијама и међу грађанима. Колико ће тај ниво сарадње бити одржив у будућности, остаје отворено питање које ће у великој мјери зависити од политичких промјена унутар и ван региона.
(Аутори: Александра Перовић, Никола Илић, Андреј Батинић)
Извор: https://www.glassrpske.com/
