Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје петнаест дана, од 1/14. августа до 28/15. августа. Иако је краћи, строжији је од Божићног и Апостолског поста, па православни хришћани, из великог поштовања према Пресветој Богородици, овај пост посте као и Велики пост.
Црква је установила Госпојински пост како би се верни посебно сећали Пресвете Богородице и тражили Њено молитвено заступништво. Први пут пост се помиње у списима Теодора Студита 826. године, док је коначно утврђен на Цариградском сабору 1166. године, у време патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла I Комнина.
Пост као први подвиг човека
Прву заповест о посту налазимо у Светом Писму, у причи о паду Адама и Еве, када су наши прародитељи прекршили Божју заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). Господ Исус Христос постио је четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија и пророк Мојсије. Пророк Данило сведочи о снази поста, а Ниневљани су постом и покајањем избегли катастрофу. Постили су и Свети апостоли.
У хришћанству је први подвиг који стоји пред човеком испуњење Божје заповести о посту, односно уздржању. Нарушавање те заповести било је први грех, па је и пост један од првих корака човека у борби против греха и на путу спасења.
Рана Христова Црква наставила је да поштује пост, али му је придодата и дубока духовна димензија која произлази из Христовог учења. Христови ученици су, уз молитву и пост, рукополагали презвитере (Дап 14,23), док је и Свети апостол Павле више пута постио и налагао пост.
Црква је установу поста сачувала до данас, одредивши посне дане у седмици, као и вишедневне постове који су повезани са најзначајнијим догађајима из живота Господа Христа, Пресвете Богородице и Светих апостола.
Телесни и духовни пост
Пост има две стране – телесну и духовну.
Телесни пост подразумева уздржавање од хране животињског порекла. Међутим, пост није само промена начина исхране. Духовни пост подразумева одрицање од грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је помоћно средство у духовној борби против страсти које се распирују кроз телесне жеље. Зато истински пост обухвата и тело и дух и треба да приведе човека смирењу, молитви, покајању и духовном преображају.
Госпојински пост зато није само период уздржавања од одређене врсте хране, већ време у којем се верни, по угледу на Пресвету Богородицу, труде да молитвом, постом и покајањем очисте своје срце и приближе се Богу.
Извор: https://www.in4s.net/gospojinski-post-vreme-molitve-uzdrzanja-i-duhovnog-preobrazaja/




























