КНИН/БЕОГРАД – У Београду је 28. јула 1992. године, у Специјалној болници за цереброваскуларне болести Свети Сава од посљедица срчаног удара преминуо Јован Рашковић, познати психијатар, политичар, универзитетски професор, академик и један од оснивача Српске демократске странке у Социјалистичкој Републици Хрватској.
Јован Рашковић је рођен 1929. године у Книну. Током своје богате академске и љекарске каријере дао је значајан допринос у области медицинских наука и психијатрије. Као професор универзитета и члан Српске академије наука и уметности, објавио је бројне научне радове и стручне студије. Велики дио свог професионалног живота посветио је раду са пацијентима, истраживању људске психологије и развоју неуропсихијатрије.
ПОЛИТИЧКО ДЈЕЛОВАЊЕ И ИСТОРИЈСКА УЛОГА
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека, Рашковић је постао једна од кључних политичких личности међу Србима у тадашњој Хрватској. Био је оснивач и први предсједник Српске демократске странке, основане 1990. године. Као политички лидер заговарао је заштиту права конститутивног српског народа, али је истовремено у раној фази политичке кризе настојао да се кроз дијалог пронађу мирна рјешења.
Међутим, његова улога у процесу настанка Републике Српске Крајине носи посебну историјску тежину и специфичну трагику. Рашковић није био само политичар, већ идеолошки творац буђења српског народа у Хрватској. Као оснивач Српске демократске странке у Книну 1990. године, формулисао је концепт културне и политичке аутономије, који је касније прерастао у стварање Српске Аутономне Области Крајине, а потом и Републике Српске Крајине.
Рашковић је имао огромну популарност, био је непосредан и талентован бесједничким даром, због чега га је народ у Крајини доживљавао као народног трибуна и Оца Крајине. Као академик и психијатар, политику је посматрао кроз призму колективне психологије и историјске трауме српског народа са тих простора. Написао је и запажену књигу Луда земља, у којој је анализирао међуетничке односе и психолошко стање друштва пред распад Југославије.
ЗАОСТАВШТИНА И СЈЕЋАЊЕ
Након што је потиснут из политичког живота у Книну, Рашковић се преселио у Београд, гдје је наставио да ради као професор и љекар. Према свједочењима његових савременика, тешко је подносио политичке сукобе, ратна дешавања и страдање свог народа коме је посветио посљедње године живота. Његова изненадна смрт, у тренутку када је рат у СР Хрватској и Босни и Херцеговини већ био у пуном замаху, у многим анализама тумачи се као посљедица огромног стреса и разочарања развојем догађаја на простору некадашње Српске Крајине.
Вијест о његовој изненадној смрти 1992. године одјекнула је у тадашњој јавности током веома сложених и тешких историјских околности на простору бивше Југославије. Након одласка из активног политичког живота посветио се писању и научном раду све до посљедњих дана. И данас, деценијама након његове смрти, Рашковић се у историографији сјећа као истакнути интелектуалац и једна од централних фигура политичког живота Срба у Крајини с краја двадесетог вијека.
Крајина памти Ћаћу!
Илија Смиљанић ![]()
Извор: ФБ УСКОК




























