Балкан памти многе владаре, али нико није доживио тако језив и муњевит пад као Николаје Чаушеску. Човјек који је од Румуније хтио да направи свјетску велесилу, на крају је завршио пред стрељачким водом властите војске – и то у року од само девет дана!
Историја је пуна ироније, али прича о румунском диктаторском пару Николајеу и Елени Чаушеску граничи се са бизарним. Како открива историјски подкаст HistoryCast, успон и пад овог брачног пара је прича о мегаломанији, неукости и апарату терора који се на крају срушио као кула од карата.
Од бунџије из сиромашне породице до неприкосновеног вође
Николаје Чаушеску рођен је 1918. године у изузетно сиромашној породици као треће од деветоро дјеце. Бјежећи од оца склоног алкохолу и насиљу, са свега 11 година напушта родно село и одлази у Букурешт, гдје постаје обућарски шегрт. Игром судбине, његов мајстор био је члан Комунистичке партије, па млади Николаје брзо упија лијеве идеје, због чега је већ као тинејџер пунио полицијске досијее и завршавао у затворима.
Прави преокрет догодио се у затвору 1943. године, када постаје цимер и штићеник тадашњег лидера партије, Георгија Георгију-Дежа. Након Дежове смрти 1965. године, Чаушеску бива изабран као компромисно рјешење – тражили су неког „младог“ и послушног. Но, гадно су се преварили.
Златне године и тренутак кад му је круна ударила у главу
У почетку, Чаушеску је био невјероватно популаран. Румунија је шездесетих година доживљавала огроман економски узлет, а врхунац његове славе догодио се 1968. године. Тада је са балкона Централног комитета пред 100.000 људи јавно осудио совјетску инвазију на Чехословачку, поручивши да ће Румунија бранити своје границе оружјем.
Запад је у њему видио „ријетку звијер“ и савезника унутар источног блока. Добио је титулу витеза (сер) од британске краљице Елизабете, сликао се са америчким предсједницима, а земља је добила прве фабрике Пепсија и Кока-Коле.
Међутим, кључни тренутак лудила наступа након његове посјете Кини и Сјеверној Кореји. Фасциниран тамошњим слетовима и идолопоклонством, Чаушеску одлучује да уведе апсолутни култ личности. Себе проглашава „Генијем с Карпата“, а у све то активно укључује своју супругу Елену.
Власт у рукама жене са четири разреда основне школе!
Еленина амбиција била је гора од супругове. Иако је завршила само четири разреда основне школе и радила тек као лаборанткиња која пере посуђе, преко ноћи је постала предсједница државног савјета за науку и замјеница премијера. Државни медији имали су стриктну наредбу да је ословљавају као „научницу свјетских размјера“. Професори су јој морали писати докторске дисертације о полимерима, а док је народ гладовао, она је посједовала бунде, луксузне виле и просторије препуне дизајнерске одјеће.
Народ у мраку, без тоалет папира, док се гради најтежа зграда на свијету
Осамдесетих година Чаушеску потпуно губи додир са стварношћу. Доноси сулуду одлуку да Румунија мора под сваку цијену одмах да врати сав спољни дуг. Да би то постигао, дословно гаси државу:
Струја се драстично штедјела, градови су били у потпуном мраку.
Топла вода била је доступна тек једном или двапут седмично.
Храна се извозила, а грађани су добијали строго ограничене оброке (порције на тачкице).
Основне потрепштине, попут тоалет папира, куповале су се дословно „из камиона“ усред уличних грабежа.
Док народ дословно гладује, Чаушеску 1984. године наређује рушење историјског центра Букурешта, цркава и манастира, како би изградио монструозно велику и невјероватно скупу Предсједничку палату (данас зграда Парламента), која се сматра једном од најмасивнијих грађевина на планети.
У исто вријеме, брутални апарат тајне полиције Секуритате, који је имао преко пола милиона доушника, контролисао је сваки аспект приватног живота. Прислушкивали су се станови, а људи су преко ноћи нестајали ако би рекли ријеч против „другарице Елене“. Чак су и њихова властита дјеца, Валентин и Зоја, уочавали ужас у којем земља живи и због тога долазили у сукоб са родитељима.
Девет дана који су потресли Балкан
Све се срушило у трену. Искра је планула у Темишвару 16. децембра 1989. године због хапшења једног свештеника, а протест се брзином свјетлости претворио у општенародни бунт.
Чаушеску, потпуно несвјестан ситуације, неколико дана касније организује митинг подршке у Букурешту. Но, умјесто овација, са трга су кренули звиждуци и повици „Темишвар! Слобода!“. Снимак на којем диктатор збуњено и унезвјерено гледа у масу која му окреће леђа ушао је у историју као слика коначног пада једног режима.
Брачни пар бјежи хеликоптером са крова палаче, али их војска, која је у међувремену прешла на страну народа, брзо заробљава у Трговишту. Организован је преки војни суд. Људи који су му до јуче салутирали, осудили су га за геноцид над властитим народом и уништавање економије.
На Божић, 25. децембра 1989. године, Николаје и Елена Чаушеску изведени су пред зид и стријељани. Диктатор је наводно умро достојанствено, пјевајући „Интернационалу“, док је Елена до задње секунде вриштала и псовала војнике.
Била је то једина насилна смјена власти у паду комунизма у источној Европи – крвави, али брзи крај једне од најбизарнијих владавина у модерној историји Балкана.
*** Цијелу причу о детаљима живота обућара који је постао цар, тајнама тајне службе Секуритате и невјероватним митовима породице Чаушеску погледајте у видеу на каналу HistoryCast.
