Са доласком прољећа дани постају дужи и свјетлији, температуре расту, природа се буди… а многи од нас, парадоксално, осјећају се уморније него икада. Ако имате утисак да вам енергија опада чак и након најмањег напора, могуће је да вас је сустигао такозвани синдром прољећног умора.
Све око нас цвјета и дјелује живописно, али расположење често не прати тај ритам. Умјесто налета енергије, јавља се осјећај тромости и исцрпљености, као да је тијело у некој врсти лаганог зимског сна из којег се тешко буди. Ова појава није нимало ријетка, а истраживања показују да нешто чешће погађа жене.
Након дугих зимских мјесеци, организам мора да се прилагоди промјени годишњег доба. Повећање температуре и дужи дани покрећу низ физиолошких промјена у тијелу. Крвни судови се шире како би се организам лакше прилагодио топлијем времену, а посљедица тога може бити благи пад крвног притиска, што често доводи до осјећаја умора, слабости и мањка енергије.
Уз то, прољећни умор могу пратити и други симптоми: мигрене, отежано буђење ујутру или несаница, мањак апетита, смањена концентрација, грчеви и болови у мишићима, нервоза, а понекад и дигестивне тегобе или блажи проблеми са кожом.
Иако не постоји један једини узрок овог синдрома, стручњаци истичу да на њега могу утицати различити фактори. Међу њима су вирусне инфекције, хормонски дисбаланс, ослабљен имунитет, сезонске алергије, недостатак гвожђа у организму или поремећаји крвног притиска, посебно низак притисак.
Прољеће доноси и веома рано свитање. Сунчева свјетлост за наш мозак представља сигнал за буђење, па се често дешава да се пробудимо много прије аларма и да заправо не одспавамо довољно. На то се надовезује и прелазак на љетње рачунање времена, који додатно ремети унутрашњи биолошки сат и може појачати осјећај исцрпљености.
Како ублажити прољећни умор
Добра вијест је да постоји неколико једноставних навика које могу помоћи да се симптоми ублаже и да у прољећу заиста уживате са више енергије.
Прије свега, важно је научити како да контролишете стрес. Свако има своје методе – од медитације и боравка у природи до хобија који опуштају – али је важно пронаћи стратегију која вам највише прија.
Лагано, свакодневно кретање такође може направити велику разлику. Умјерена физичка активност подстиче производњу ендорфина, хормона који побољшавају расположење и повећавају енергију. Посебно се препоручују шетње на свјежем ваздуху или пливање.
Обратите пажњу и на унос магнезијума, јер се његов ниво у организму често смањује управо током прољећа. Добри извори овог минерала су бадеми, сјеменке сунцокрета, зелено лиснато поврће, махунарке и банане. Једнако је важно провјерити и ниво гвожђа, јер недостатак овог минерала може бити један од главних узрока хроничног умора. Намирнице богате гвожђем су црвено месо, морски плодови, јаја, сочиво и спанаћ.
Хидратација је још један кључни фактор. Чак и блага дехидратација може изазвати осјећај исцрпљености, па се препоручује да током дана попијете најмање литар и по воде. Ако вам је то тешко, можете посегнути и за незаслађеним чајевима или другим напицима без шећера. Слатка газирана пића, с друге стране, нису добар избор.
Покушајте да избјегавате и навике које додатно оптерећују организам, попут пушења, претјераног уноса кафе или алкохола.
На крају, посебну пажњу обратите на исхрану. Најбољи избор су свјеже воће и поврће, махунарке, интегралне житарице и орашасти плодови. Тешка, масна и индустријски прерађена храна, као и слаткиши који нагло подижу, па спуштају ниво шећера у крви, могу додатно појачати осјећај умора.
Уколико симптоми потрају, у договору са љекаром могу се користити и одређени додаци исхрани који помажу организму да се лакше прилагоди промјени годишњег доба. Јер, иако прољеће понекад почиње уз мањак енергије, уз мале промјене у свакодневним навикама врло брзо може постати период у којем ћете се поново осјећати лагано, витално и пуни снаге.
