РИМ – Климатске промјене мијењају лице Средоземног мора. Научници упозоравају да Медитеран какав су познавале претходне генерације више не постоји, јер загријавање воде доводи до нестанка аутохтоних врста и ширења стотина инвазивних организама.
Истраживачи наводе да су климатске промјене, које су углавном посљедица сагоријевања фосилних горива попут нафте, угља и гаса, претвориле Средоземно море у једно од најугроженијих подручја на планети.
Научници су Медитеран означили као „жариште“ климатских промјена, а процјењује се да би температура његових вода до 2100. године могла порасти за два до шест степени Целзијуса.
Стотине нових врста стижу кроз Суецки канал
Стручњаци упозоравају да се број инвазивних врста у Средоземљу значајно повећао посљедњих деценија, посебно након 2000. године, када је забиљежен и значајан раст температуре мора.
Према подацима Генералне комисије за рибарство у Медитерану при Организацији УН за храну и пољопривреду, у овом мору је идентификовано око 1.000 инвазивних врста, од којих је око 800 већ трајно успостављено.
Многе од њих стигле су кроз Суецки канал, а сада се шире према западном Медитерану, у правцу обала Француске и Шпаније.
Један од најпознатијих примјера је риба лав, која је први пут забиљежена у источном Медитерану 2012. године, а затим се брзо проширила према западу.
„Медитеран наших предака је изгубљен“
Морски биолог Ернесто Азуро из Института за морске биолошке ресурсе и биотехнологију Националног истраживачког савјета Италије оцијенио је да су промјене у Медитерану у великој мјери неповратне.
– Медитеран наших дједова, предака и древних Грка и Римљана заувијек је изгубљен – рекао је Азуро.
Он је додао да је загријавање мора створило погодне услове за ширење врста попут пегаве рибе надуваче, коју научници описују као „прождрљивог предатора и једног од најгорих освајача“.
– Медитеран ће бити сиромашнији, са мање врста, јер климатске промјене источни дио мора чине све непогоднијим за аутохтоне организме – навео је Азуро.
Јадран остао без великог броја дагњи
Посебно забрињавају подаци о нестанку појединих врста у Јадрану и источном Медитерану.
Научници наводе да су плићаци источног Медитерана изгубили чак 93 одсто популације мекушаца, док су дуж јадранске обале, некада богате дагњама, велике колоније страдале због високих температура мора које су понекад прелазиле 30 степени Целзијуса.
– Од Венеције на сјеверу до Барија на југу изумирање је било спектакуларно. Будућност дагњи у Јадрану није добра, осим ако не пронађемо популације способне да преживе нове климатске услове – рекао је Азуро.
Опасне врсте угрожавају и људе
Научници упозоравају да неке нове врсте представљају ризик и за људско здравље.
Риба надувача садржи токсине који могу бити смртоносни ако се конзумира, док бодље рибе лав могу изазвати озбиљне повреде.
Истовремено, неке инвазивне врсте имају и економски потенцијал. Риба лав, на примјер, продаје се по високим цијенама у појединим земљама.
На Кипру, који је због близине Суецког канала први осјетио посљедице ширења ових врста, рибари су примијетили значајно смањење аутохтоних врста попут црвеног ципла.
Проблем представљају и рибе зечеви, које уништавају алге са морског дна и тиме мијењају станишта бројних домаћих врста.
Научници траже хитне мјере
Стручњаци сматрају да је кључно смањити емисију гасова који изазивају климатске промјене, али и предузети мјере како би се успорило даље ширење инвазивних врста.
Једно од рјешења је обавезан третман баластних вода са бродова, које могу пренијети нове организме.
Према процјенама научника, такве мјере могле би смањити број нових страних врста које стижу бродским транспортом за 95 до 99 одсто.
Такође се предлаже промјена политике рибарства и заштита аутохтоних врста како би се омогућио њихов опоравак.
– У наредним годинама највећи изазов биће обнова природе и проналажење нових начина за очување морског екосистема – закључио је зоолог Пјеро Ђеновези Папик.
Извор: https://www.glassrpske.com/
