БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Неименовање новог високог представника на посљедњој сједници Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК), уз повишен тон у комуникацији између Америке и Европе по завршетку, продубило је расцјеп у међународној заједници у погледима на ОХР чак до те мјере да су САД упозориле да би могле и да преиспитају своју улогу у међународном присуству у БиХ.
КЉУЧНЕ ИНФРОМАЦИЈЕ
- ПИК није успио да изабере насљедника Кристијана Шмита на посљедњој сједници.
- Главни кандидати су италијански дипломата Антонио Занарди Ленди и француски дипломата Рене Троказ.
- САД подржавају Лендија, док Француска, Њемачка и Британија имају резерве према његовој кандидатури.
- Америчка амбасада упозорила је да би Вашингтон могао преиспитати своју улогу у међународном присуству у БиХ.
- Делегација ЕУ најавила је наставак консултација ради постизања договора о новом високом представнику.
- Званичници Републике Српске поновили су став да ОХР треба затворити и да ПИК није дејтонска категорија.
- Синиша Каран истиче да високог представника не може именовати ПИК, већ стране потписнице Дејтонског споразума уз одговарајућу резолуцију Савјета безбједности УН.
- Милорад Додик сматра прихватљивим транзициони модел који би водио ка затварању ОХР-а.
- Аналитичари оцјењују да се све јасније виде различити приступи САД и ЕУ према БиХ.
- Према оцјенама саговорника, Вашингтон жели постепено гашење ОХР-а, док дио европских земаља настоји да задржи постојећи модел међународног надзора над БиХ.
Полемике о новом високом представнику отворене су прошлог мјесеца када је Кристијан Шмит, који од доласка у ОХР у БиХ 2021. нема подршку Српске због тврди да није именован у складу са анексом Дејтона, поднио оставку те сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) која је потврдила другачији поглед САД на будућност Канцеларије високог представника.
Међу најозбиљнијим кандидатима за ту фотељу су италијански дипломата Антонио Занарди Ленди, који има подршку САД-а и који је чак у четвртак и био у Сарајеву када је засједао ПИК, те Рене Троказ, француски дипломата који је специјални изасланик за Западни Балкан при Влади Француске, иза којег су стале и Британија и Њемачка.
Међутим, иако се очекивало да ће такозвани ПИК, у којем су представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Уједињеног Краљевства, САД и ЕУ, под предсједништвом високог представника, изабрати Шмиту замјену то се није десило, а није сигурно ни да ће, како се помиње, бити урађено до краја мјесеца.
Јасна порука
Ланди, наиме, дијелу европским чланица у ПИК-у, није прихватљив, између осталог, због свог ранијег ангажмана у Србији и процјени да је близак Русији.
Због таквог епилога засједања прва се, прилично оштро, огласила амбасада САД-а. У саопштењу су навели да европска неодлучност и одустајање ПИК-а од властите дужности према БиХ присиљавају САД да преиспитају улогу у тренутном међународном присуству у БиХ.
– У јавности се очекивало да ће ПИК изабрати новог високог представника да би осигурао стабилност за БиХ. Делегација САД-а настојала је постићи консензус око заједнички прихваћене визије и италијанског кандидата, искусног дипломате Антонија Занардија Ландија. Секретар Рубио описао је италијанског кандидата пред Конгресом као „господина за којег мислимо да би добро обавио посао помажући да се осигура одређена стабилност тој позицији – наведено је у саопштењу.
САД, како даље пише, примају к знању европски неуспјех да се постигне консензус око европског кандидата и разочаране што су подјеле спријечиле ПИК да испуни свој задатак и изабере новог високог представника.
Огласила се у петак и Делегација ЕУ у БиХ.
– Делегација ЕУ наставља интензивне консултације у наредним данима и спремна је да се поново састане са партнерима у оквиру ПИК-а да би ускоро завршили процес именовања високог представника – поручено је из Делегације ЕУ, уз опаску да је БиХ поднијела захтјев за чланство у ЕУ те да и због тога чланице ЕУ у оквиру Управног одбора ПИК-а сматрају да би нови високи представник, у складу са досадашњом праксом, требао долазити из државе чланице ЕУ.
Став званичника
Засједање и крах дводневне сједнице ПИК-а изазвало је слабу реакција у БиХ, на првом мјесту у Републици Српској из које је поново упозорено да ПИК није дејтонска категорија те да ОХР треба да буде коначно затворен, уз могућност да се прихвати одређено прелазно рјешење.
Предсједник Републике и професор уставног права Синиша Каран изјавио је за Срну да двије ствари морају бити јасне од самог почетка, и о њима не смије бити забуне.
– ПИК не може именовати високог представника јер га према Анексу десет предлажу стране потписнице Дејтона, а страна је и Република Српска. Друго, одговарајућа резолуција Савјета безбједности није пука формалност, она је суштина цијелог процеса. Тачно се одређују задаци високом представнику, и у њој може писати само оно што стоји у Анексу 10. Овдје не треба ништа тумачити ни додавати, довољно је прочитати – појаснио је Каран.
Он је додао да смо свједоци отвореног судара два концепта.
– С једне стране стоји суверенистички концепт америчке администрације под вођством предсједника Доналда Трампа, који полази од тога да је БиХ земља у којој одлуке доносе домаћи лидери, а међународни актери помажу умјесто да диктирају, и у којој ОХР никада није ни замишљен да буде трајан. Српска ту позицију подржава у потпуности, а друге стране је унитаристички концепт чији су носиоци поједини европски центри политичке моћи који упорно настављају градити бошњачку унитарну грађанску државу, те за које је Дејтон одавно мртво слово на папиру, а ПИК незамјењив алат којим се та нова држава постепено обликује и намеће – додао је Каран.
Бивши предсједник Републике и лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је да би волио да се у четвртак затворио ОХР, те да би транзициони пројекат, који предлажу Американци, могао да буде прихватљив ако би он био и потврђен или поздрављен од стране Савјета безбједности УН.
Додик је изразио наду да ће САД истрајати у свом концепту транзиције ОХР-а и предаје суверенитета у БиХ.
– Неће нестати њихов утицај, неће нестати утицај ни ЕУ, ни Америке, али ће нестати оно што није прихватљиво цивилизацијски, а то је да један странац може да доноси одлуке и да то постану закони за муслимане – поручио је Додик.
Огласио се и премијер Српске Саво Минић.
– Као патриоти ми је драго што није изабран „тутор“, а с друге стране сам апсолутно свјестан да ће одређени политички процеси водити ка томе да ће бити неко изабран, али ово сада нам иде у прилог и говори о чињеници да све чиме ми нисмо било задовољни је сада још више изашло на површину – навео је у петак Минић.
Управљачка структура
Стручњак за међународне односе Лучиано Калужа каже да су БиХ и Балкан најеклатантнији примјер раздвајања политика Вашингтона и Брисела, те да ће ЕУ устукнути када је ријеч о кандидату за високог представника.
– Вашингтон тежи да кроз свог кандидата обезбиједе да се приведе крају рад високог представника, као и да тежиште рјешавања проблема пребаци на локалне лидере. ЕУ има другачији план и намјеру да и даље држи БиХ као протекторат, ово је евидентно, желе да управљају свим процесима у БиХ. То говорим првенствено према политичком Сарајеву јер они никада нису могли да управљају са процесима у Српској – истакао је Калужа за „Глас“.
Професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду Драгана Митровић сматра да се може очекивати нови расцјеп у односима САД и ЕУ у политици према БиХ и истиче да не вјерује да постоји спремност америчке стране да даје предност интересима ЕУ.
Сматра да ће Американци настојати да дјелују директније и самосталније, без нових покушаја да усагласе дјеловање са партнерима из ЕУ, који „очигледно имају велике проблеме да уваже реалност и велике промене на међународног сцени, као и своју опадајућу улогу“.
– Можемо да очекујемо нови расцеп у односима САД – ЕУ, а нарочито САД и Немачке, пошто је иза оваквих понашања ЕУ у многим сферама јасан интерес Немачке – навела је Митровићева.
Политиколог Александар Павић је оцијенио да је крах у ПИК-у очекиван, јер је јасно да Америка не дозвољава ЕУ да настави са колонијалном управом у БиХ преко Канцеларије високог представника.
– Јасна је намјера САД да сљедећи високи представник буде посљедњи и да његов задатак буде да приведе крају рад ОХР-а. Европљани и даље желе колонијалног управника у БиХ – објаснио је Павић.
Републички званичници тврде да је крајње вријеме за затварање ОХР-а, а за то имају подршку у СБ УН од стране Русије и Кине, као сталних чланица, док с друге стране, примарно политичко Сарајево и бошњачки лидери, траже да, не само опстане ОХР, него да у рукама новог високог представника остану чак и бонска овлашћења на основу којих су мијењали акте и смјењивали изабране функционере.
Став ХДЗ-а
Замјеник министра спољних послова БиХ Јосип Бркић (ХДЗ БиХ) изјавио је да нови високи представник треба бити особа која добро познаје прилике у земљи те да његова овлашћења треба да буду ограничена, уз јасно дефинисан рок дјеловања ОХР-а.
Истичући важност улоге САД у БиХ, упозорио је да покушаји проналажења рјешења без америчког ангажмана не могу донијети стабилност.
Бећировић са Макроном
Предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић (СДП БиХ) састао се у петак са предсједником Француске Емануелом Макроном. Бећировић је поновио став о важности улоге ОХР-а и како је саопштено, нагласио важност поштовања процедуре именовања високог представника искључиво од стране ПИК-а, уз опаску да мандат и надлежности високог представника не смију бити угрожени.
