Кад дође црвено слово, у многим кућама одмах се може чути: „Данас се не ради.“
Не укључује се усисивач, не пере се веш, а велики послови остављају се за неки други дан. Међутим, за јесењи Крстовдан у народу је постојао обичај који би данас многе изненадио.
Наши стари су управо тог дана сређивали кућу и припремали је за хладније мјесеце. Није се то радило зато што су жељели да „прекрше празник“, већ зато што је Крстовдан у сеоском календару означавао важну границу између топлијег дијела године и периода када се домаћинство припрема за зиму. У народној традицији постојало је и вјеровање да ће ономе ко кућу остави неуређену током наредне године много тога „ићи наопако“.
Није поента у рибању прозора од јутра до мрака
Наравно, то не значи да вјерник на велики празник треба да проведе дан са крпом и усисивачем у рукама. Ријеч је о старом народном обичају, а не о црквеном правилу.
Суштина је била да домаћинство до Крстовдана буде доведено у ред пред зиму. Провјеравало се шта има у остави, припремала кућа за хладно вријеме, завршавали послови око имања и полако затварала љетна сезона.
У сеоским срединама Крстовдан је некада означавао завршетак још једног важног посла. Пољаци, људи који су од Ђурђевдана чували њиве и поља од стоке и штете, управо су на Крстовдан добијали договорену накнаду. Тиме се практично затварао један дио пољопривредне године.
А онда се брао босиљак
Још један обичај посебно је везан за јесењи Крстовдан – брање босиљка.
Према старој традицији, босиљак се тог дана брао и носио на освештање, а потом чувао у дому, често поред иконе. Биљка која нам данас стоји у саксији на прозору у народној традицији имала је много дубље значење и користила се у бројним вјерским и породичним обичајима.
Пост који се не прескаче ни када празник падне у недјељу
Јесењи Крстовдан, односно Воздвижење Часног крста, Српска православна црква обиљежава 27. септембра.
За овај празник везан је строги пост, без обзира на дан у седмици. У народу се због тога сачувала и изрека: „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости.“
Многи су некада тај дан проводили уз врло једноставну храну, попут хљеба и грожђа.
Стари обичај иза којег се крије сасвим практична логика
Када се све сабере, оно што на први поглед изгледа као још један стари обичај заправо има сасвим практичну логику. Крајем септембра дани постају краћи, јутра хладнија, завршавају се послови у пољу и домаћинство улази у јесењи ритам. Зато је Крстовдан нашим прецима био својеврсна граница – вријеме да се заврши оно што је остало од љета и кућа припреми за оно што долази.
Промијенили су се станови, послови и начин живота, али крајем септембра многи и даље раде слично – склањају љетне ствари, ваде ћебад, сређују оставу и провјеравају да ли је дом спреман за хладније дане.
Извор: https://glasregije.net/
