Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен – храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске војске у отаџбини, али и цивила који су убијени на том простору крајем Другог светског рата.
Шире подручје Зеленгоре, од реке Неретве до Дрине, једно је од највећих необележених стратишта и масовних гробница на Балкану.
У званичној историји и јавним евиденцијама не постоји јединствен и коначан списак свих страдалих на Зеленгори у мају 1945. године. Разлог лежи у томе што су се егзекуције вршиле масовно, без суђења, а тела су бацана у необележене јаме и вртаче.
Комунистичке власти су деценијама браниле истраживање ове теме. Ипак, захваљујући раду појединих историчара, завичајних удружења и преживелих, откривен је и документован значајан део имена жртава.
О злочинима сазнао од мајке
Иницијативу за изградњу храма покренуо је Душан Магазин, испред Удружења „Херцеговац“ из Чикага, који је управо на Зеленгори размењен после боравка у логору, у последњем рату.
„О страшном злочину на Зеленгори слушао сам од своје покојне мајке. Када сам дошао у Чикаго 1997. године, у Цркви Стефан Дечански пронашао сам књигу у којој су описани детаљи о страдалима у околини Зеленгоре, у кањону Неретве, ту сам нашао податке о догађајима који су се одиграли маја и јуна 1945. године, о којима сам раније слушао од мајке“.
Битка на Зеленгори
На овом простору је средином маја 1945. године, након званичног завршетка Другог светског рата у Европи, потпуно уништена главнина Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
У пролеће 1945. године, снаге ЈВуО су се повлачиле кроз Босну са намером да се преко Зеленгоре, Дрине и Санџака пробију назад у Србију. Југословенска армија, партизанске јединице и корпус КНОЈ-а направили су обруч око Калиновика и Зеленгоре како би одсекли и уништили ове снаге. Главни окршај, Битка на Зеленгори одиграла се 12. и 13. маја 1945. године у рејону реке Сутјеске, Љубиног гроба и Врбничких колиба.
„На идеју да на месту страдања изградимо цркву дошао сам током породичне посете овом месту на коме је данас излетиште, на коме се дешавају садржаји који нису за место страдања. Почела је и изградња викенд насеља код оближњег језера. Схватио сам да овај простор мора да има и место сећања“, каже Магазин.
Прво донаторско вече организовао је у Чикагу у новембру 2024. године. Новац је утрошен за уређење терена на коме ће се црква налазити и архитектонски пројекат.
Изградњу спомен – храма Светог пророка Илије помогла је и општина Калиновик која је приложила средства за куповину 250 квадрата земљишта, а комплекс ће се налазити на 1250 квадратних метара.
