Одрастање у рударској породици одредило је образовни и пословни пут младог Саше Слијепчевића из Станара, који је корачајући стопама оца и дједа прије четири године уписао Рударски факултет бањалучког Универзитета, а који сада завршава као један од најбољих студената своје генерације с просјеком 9,3.
Шта треба да знате:
Студент из Станара међу најбољима на Рударском факултету (просјек 9,3)
Наставља породичну традицију и жели радити у локалном руднику
Рударство нуди добре плате и перспективу, али интерес младих опада
Породична традиција усмјерила избор каријере
Како прича у разговору за „Независне новине“, многи, према његовом мишљењу, немају праву представу о томе шта рударство значи.
„Ја сам имао ту срећу да долазим из рударске породице. И мој дјед и отац су се бавили овим послом, а отац је рударски техничар, тако да сам од малих ногу имао увид у то како изгледа ово занимање. Велику улогу у мом избору одиграло је и то што долазим из Станара, рударског краја у којем се налази један од већих лигнитских рудника у Републици Српској“, прича Саша.
Сем искуства из прве руке и рударског краја одакле долази, на избор занимања утицала је и чињеница да је школовање бесплатно, као и смјештај за студенте у Приједору гдје се факултет налази.
Студирање рударства: Изазови и реалност
Иако је његов индекс пун добрих оцјена, а просјек изразито висок, Саша не крије да студије нису лагане, јер је, како каже, ријеч о инжењерском факултету са доста предмета из техничких и природних области.
„Потребно је добро разумијевање природних наука, али и одређена сналежљивост у простору, што је јако битно за ову струку. Ипак, уз добру организацију времена, све је оствариво. То се не односи само на учење и полагање испита, него и на балансирање приватног и друштвеног живота. Када се то посложи како треба, одржавање високог просјека не представља толики проблем, а вјерујем да га до краја студија могу још и побољшати“, наводи он.
На питање да ли предност даје пројектовању или теренском раду, Саша истиче да бира терен.
„Малу предност бих дао теренском раду, јер подразумијева боравак у природи, рад на самом копу и сталну комуникацију с људима. Терен је увијек динамичан и сваки дан доноси нешто ново, што овај посао чини посебно занимљивим“, каже он за „Независне новине“.
Планови након студија и останак у локалној заједници
И док већ зна шта би изабрао, Саша зна и гдје би волио започети каријеру.
„Моја жеља је да се запослим у свом крају, у руднику у Станарима. Сматрам да млади и образовани људи треба да допринесу развоју своје локалне заједнице, и за мене би била велика част и задовољство да управо ту започнем свој професионални пут“, искрен је он.
Истовремено с послом, Саша планира наставити проширивати и своја знања кроз мастер студије.
„Највише ме интересују површинска експлоатација и пројектовање. Сматрам да се у будућности, уз развој нових технологија попут вјештачке интелигенције, могу направити значајни помаци у овој области. Ипак, рударство је специфично јер због непредвидивости природе никада неће моћи бити у потпуности аутоматизовано, што ову струку чини још изазовнијом“, наводи он.
Зашто млади избјегавају рударство упркос перспективи
Иако ће, како каже, рударство и у будућности бити перспективна професија, проблем који прати ово занимање јесте мали број студената који уписује ову струку.
„Често је тако зато што млади немају јасну представу о томе шта она заправо подразумијева. Управо због тога факултет улаже доста труда у промоцију и приближавање рударства младима. Када се погледа шира слика, готово све што данас користимо, почевши од телефона и рачунара до челика и грађевинских материјала, све то настаје експлоатацијом минералних сировина. Због тога ће потреба за овим занимањем увијек постојати, јер оно представља једну од основних грана развоја сваке привреде“, каже он за „Независне новине“.
Сем велике перспективе, Саша наводи и друге разлоге зашто млади треба да упишу овај факултет, а међу њима је и бесплатан смјештај за студенте који долазе у Приједор из других градова, као и стипендије које студенти могу добити.
Због свега тога Саша има и поруку за средњошколце који размишљају да упишу овај факултет.
„Многи немају праву представу о рударству, али сам сигуран да би велики број њих заволио ову струку када би је боље упознали. Рударство је занимање садашњости и будућности, јер се готово све што данас користимо заснива на експлоатацији минералних сировина. Такође, треба истаћи да су инжењери рударства међу боље плаћеним кадровима у БиХ, одмах иза ИТ сектора. Зато бих препоручио свима које занимају техничке науке да размисле о овом путу, јер осим знања овај факултет развија и одговорност, сналежљивост и зрелост, што су вриједности које остају за цијели живот“, наводи он за „Независне новине“.
Како изгледа дан студента Рударског факултета?
Један Сашин типичан дан почиње предавањима, а, како каже, због мањег броја студената професори могу свакоме посветити више пажње, што значајно доприноси квалитету знања.
„Након предавања слиједе вјежбе, било на рачунарима или у лабораторији, гдје практично примјењујемо оно што смо учили. Остатак дана организујем сам. Факултет захтијева свакодневно учење, али уз добру организацију остане времена и за друге активности. Бавим се спортом, редовно идем у теретану и рекреативно играм фудбал, тако да успијевам ускладити све обавезе“, наводи он за „Независне новине“.
Извор: https://www.nezavisne.com/
