БАЊАЛУКА – Изборни резултат владајуће коалиције у Српској, на челу са СНСД-ом, довео их је на корак до двотрећинске већине у републичком парламенту, а тиме и у веома лагодну позицију да, као и ранијих година, нови премијер и министри буду у фотељама и прије новогодишњих и божићних празника.
Ажурирани прелиминарни подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ показују да коалициони партнери из још активног сазива власти у Српској, односно СНСД, ДНС, НПС, СП, ДЕМОС, УС и СПС имају 54 од укупно 83 столице у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) те ће, као и до сада, бити у игри за подјелу изборног плијена.
Услови за конституисање власти након општих избора биће створени након што ЦИК објави потврђене резултате избора, а у својим актима су прописали да би то требало да буде до 3. новембра, односно у изузетном случају до 20. у том мјесецу.
Предсједништво БиХ је први орган који се конституише, а позиције српског, хрватског и бошњачког члана на изборима су изборили Жељка Цвијановић (СНСД), Даријана Филиповић (ХДЗ БиХ) и Денис Бећировић (СДП БиХ). Они би у фотељама требало да се нађу непосредно након потврде резултата, а за њима ће на позиције и новоизабрани народни посланици у Српској што игра значајну улогу у причи о времену за конституисање извршне власти.
Процес формирања Владе Републике Српске прописан је Уставом Српске и Пословником Народне скупштине Републике Српске (НСРС).
Прву сједницу НСРС у року од 15 дана од потврде избора сазива предсједник из ранијег сазива, а пословник републичког парламента је прописано то да кандидат за предсједника Владе на посебној сједници излаже свој програм и предлаже састав Владе.
Предсједник и чланови Владе бирају се јавним гласањем ако Уставом или законом није одређено другачије. Међутим, доласку у Скупштину на потврду претходе консултације.
Након конституисања новог сазива НСРС, предсједник Републике Српске, а побједу у изборној трци је 4. октобра однио Саво Минић (СНСД), обавља консултације са парламентарним странкама и предлаже мандатара за састав Владе. Он је и прије почетка кампање изјавио да очекује да ће се лидер СНСД-а Милорад Додик 9. јануара обратити грађанима у својству предсједника Владе Републике Српске.
Та изјава је изазвала салву реакција због правоснажне пресуде Суда БиХ из августа 2025. године којом је Милораду Додику изречена забрана вршења политичких функција у трајању од шест година због непоштовања одлука Кристијана Шмита док је био у фотељи високог представника у БиХ.
Прича о томе поново је „оживјела“ након потврде да ће у Предсједништву БиХ бити кадрови СНСД-а и ХДЗ-а БиХ што отвара простор за помиловање и да се лидеру СНСД-а тиме отвори пут ка премијерској позицији с обзиром на то да, због забране, није могао да буде кандидат на овим општим изборима.
Према неким анализама, да би особа, у овом случају Додик, била помилована потребна су два од три гласа управо у Предсједништву БиХ, мада има и оних који тврде да су прописи и другачији, али и недоречени у том домену за помиловања.
Шеф Клуба СНСД-а у још активном мандату НСРС Срђан Мазалица вјерује да ће постизборно конституисање органа власти бити у складу са роковима, али и да Влада у техничком мандату може да извршава своје послове.
– Предсједник Републике полаже заклетву пред Скупштином и даје, према прописима, мандат мандатару, након чега слиједе преговори – истакао је Мазалица.
Додао је да је Минић и даље премијер Српске, а након што као новоизабрани предсједник положи заклетву, на чело Владе, у виду вршиоца дужности, ће један од потпредсједника.
– С обзиром на то да је министар Ален Шеранић освојио мандат посланика у новом сазиву, потпредсједница Анђелка Кузмић би требало да преузме ту улогу. Без обзира на све то и приче, очекујемо да Влада Српске буде и након ових избора први конституисани извршни орган након избора. Вјерујем да је то могуће завршити прије новогодишњих празника – казао је Мазалица.
Прописима је прецизирано да предсједник и потпредсједници Владе не могу бити из реда истог конститутивног народа.
У Влади Српске има 16 министара, односно осам министара из реда српског, пет из реда бошњачког и три из реда хрватског народа. Једног министра из реда осталих може именовати премијер из квоте најбројнијег народа. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја посланика.
Број гласова и мандата за НСРС
СНСД 206.018 34
ПСС 74.159 12
СДС 63.793 11
ДНС-НПС 29.383 5
СП-ДЕМОС-НДП 28.551 5
УС 27.615 5
СПС 24.254 4
ЛзПИр-ПДП РС 24.243 4
Коалиција за државу 14.461 2
РСС 8.751 1
(прелиминарни подаци ЦИК-а 8. октобар, 15.15 часова)
