Републичка управа за инспекцијске послове ове године извршила је 109 контрола физичких лица која су путем интернета и друштвених мрежа оглашавала продају различитих производа и услуга, а у 31 случају утврђено је да су дјелатност обављала без регистрације, речено је у Инспекторату Српске.
Овим лицима изречена је мјера забране обављања дјелатности, те новчане казне у укупном износу од 78.000 КМ.
Инспекторат Републике Српске је у прошлој години извршио више од 300 циљаних контрола физичких лица која су оглашавала продају различитих производа и услуга, а у 172 контроле изречена је мјера забране обављања дјелатности без регистрације, те новчане казне од 335.000 КМ.
Нерегистрован рад евидентиран је у различитим дјелатностима, међу којима су фризерско-козметичке услуге, продаја одјеће, обуће и техничке робе, производња намјештаја, столарије и бетонске галантерије, издавање смјештаја, поправка и одржавање моторних возила, те услуге фотографисања.
Из Инспектората су појаснили да Закон о трговини Републике Српске препознаје електронску трговину као вид продаје на даљину, укључујући и продају путем друштвених мрежа, али да такву трговину може организовати само регистровани трговац.
– С обзиром на то да су доста једноставне процедуре отварања налога на друштвеним мрежама, појединци су почели да их злоупотребљавају за нерегистрован рад – навели су из Инспектората.
Они су указали да се на профилима који нелегално нуде производе најчешће не могу пронаћи подаци о одговорном лицу, адреси пословнице и број ЈИБ-а из Пореске управе, јер такви продавци нису регистровани.
– Оваквом куповином грађани себе излажу великом потрошачком ризику. У таквим околностима упитни су поријекло, исправност и квалитет производа или услуге, а у случају да дође до оштећења здравља или материјалне штете – потрошачи немају рачун као материјални доказ да је купљено од неког конкретног лица – упозорили су из Инспектората.
У Инспекторату су напоменули и да је додатни ризик то што лице које стоји иза одређеног профила не мора ни да борави у Републици Српској или БиХ, што додатно отежава његово идентификовање.
Грађанима који купују путем интернета препоручују да бирају провјерене и реномиране продавце, те да прије куповине провјере да ли су јавно истакнути сви подаци о трговцу и производу.
– Трговац је дужан да објави име и адресу, податке о производу или услузи, њихове главне карактеристике, коначну цијену са ПДВ-ом, трошкове доставе, начин плаћања, те начин и рок испоруке – навели су из Инспектората.
Контроле нерегистрованог рада организују се на основу годишњег плана, али и по представкама грађана, информацијама других органа и сазнањима до којих инспектори долазе на терену и директним увидом у огласне странице и друштвене мреже.
Из Инспектората су појаснили да је Законом о инспекцијама инспекторима омогућено и да се представе као корисник услуге или купац робе ради прикупљања доказа о нерегистрованом раду.
У Инспекторату су навели да је ове године, због актуелних околности, фокус више усмјерен на контролу формирања цијена, али да се контроле нерегистрованог рада настављају.
– Циљ инспекције је регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире – истакли су из Инспектората и апеловали на физичка лица која обављају нерегистроване дјелатности да не чекају долазак инспектора, већ да самостално покрену процедуру легализације рада.
Истовремено, грађане су позвали да избјегавају ангажовање нерегистрованих лица и да се информишу са ким договарају услуге или од кога купују производе, јер и сами могу значајно допринијети сузбијању сиве економије.
Извор: https://www.rtrs.tv/
