БАЊАЛУКА – Велико интересовање послодаваца и незапослених за овогодишње програме запошљавања у Српској премашило је очекивања, јер су захтјеви поднесени за више од 2.700 лица, чиме је превазиђен планирани обухват и потврђено да су мјере подршке значајан ослонац за креирање нових радних мјеста.
Најважније чињенице
- На јавни позив за програме запошљавања пристигло је 1.297 захтјева.
- Највеће интересовање владало је за програм стручног оспособљавања приправника.
- Ове године услови су олакшани.
Огромно интересовање за сва три програма
На јавни позив Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС и Завода за запошљавање, који је затворен 21. јула, а расписан у оквиру Акционог плана спровођења Стратегије запошљавања, пристигло је 1.297 захтјева.
За три програма запошљавања планирана је подршка за 2.405 лица, а за њихову реализацију обезбијеђено је 18,47 милиона марака, од чега 15 милиона издваја Влада Српске, а 3,47 милиона Завод за запошљавање.
- 1.297 – пристиглих захтјева на јавни позив.
- 2.723 – лица за која су поднесени захтјеви.
- 2.405 – лица обухваћена планом запошљавања.
- 318 – више пријављених лица у односу на план.
- 18,47 милиона КМ – укупна средства за програме.
Приправници највише заинтересовали послодавце
Директор Завода за запошљавање РС Дамјан Шкипина рекао је за „Глас“ да је интересовање за овогодишње програме запошљавања премашило њихова очекивања у свим програмима.
– Највеће интересовање исказано је за програм стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем, односно за приправнике. За ту мјеру пристигла су 326 захтјева за око 1.130 лица, иако је програмом предвиђена подршка за 847 приправника. Велико интересовање забиљежено је и за програм самозапошљавања, за који је стигло око 400 захтјева, док је планирана подршка за око 250 корисника – казао је Шкипина.
Додао је да су у оквиру програма подршке привреди за ново запошљавање пристигла 443 захтјева за ангажовање 960 лица, док су кроз компоненту запошљавања код послодаваца поднесена 333 захтјева.
– Подршка је била предвиђена за 2.405 лица, а захтјеви су поднесени за 2.723, што је око 320 више од планираног. Ипак, комисије још разматрају документацију и дио захтјева неће испунити услове, тако да не очекујемо потребу за додатним средствима – навео је Шкипина.
Он је подсјетио да су услови јавног позива ове године прилагођени потребама послодаваца.
– Прошле године период праћења трајао је 24 мјесеца, док је сада скраћен на 12, што је послодавцима далеко прихватљивије. Кориговали смо недостатке које смо уочили у претходном циклусу и то се одразило на значајно веће интересовање – истакао је Шкипина.
Навео је да су програми намијењени привреди и незапосленима који су најмање шест мјесеци били на евиденцији Завода.
Шкипина је додао да се очекује да највећи број одобрених захтјева буде из грађевинарства и производних дјелатности, али и из трговине и туризма.
Слиједи бодовање и потписивање уговора
Према његовим ријечима, комисије ће наредне седмице окончати поступак бодовања, након чега ће бити објављене ранг-листе и потписани уговори са корисницима.
– Послодавци ће потом имати рок од мјесец дана да реализују запошљавање. Код већине програма исплаћује се 60 одсто средстава одмах, а преосталих 40 одсто по завршетку реализације, док се код програма приправника средства рефундирају сукцесивно, из мјесеца у мјесец – појаснио је Шкипина.
Нагласио је да Завод сваке године прати ефекте свих програма, те да су корисници у обавези да врате средства уколико не испоштују уговорене обавезе.
Послодавци траже нови модел подршке
Потпредсједник Уније послодаваца РС Саша Тривић оцијенио је да досадашњи програми подстицаја за запошљавање нису дали очекиване резултате и да би требало мијењати приступ.
– Сматрамо да то није начин на који се може ријешити проблем недостатка радне снаге и због тога смо надлежнима указивали да је потребно мијењати правила – казао је Тривић.
Према његовим ријечима, послодавци годинама указују да би средства требало усмјерити на ефикасније мјере.
– Сам програм запошљавања, према анализама које имамо, имао је успјешност мању од десет одсто. Зато сматрамо да би овакве моделе подстицаја требало преиспитати и новац усмјерити на мјере које ће дати боље резултате за привреду и тржиште рада – рекао је Тривић.
Излазак из сиве зоне
Дамјан Шкипина је истакао да су велики број захтјева за самозапошљавање поднијела лица која су и раније обављала различите дјелатности у сивој зони.
– Многи су се већ бавили послом, попут израде колача, маникира, педикира и сличних услуга, а овај програм им омогућава да легализују свој рад. То је корист и за њих и за државу, јер се укључују у легалне токове, плаћају порезе и доприносе и више нису на евиденцији незапослених – поручио је Шкипина.
Извор: https://www.glassrpske.com/
