Уз присуство највиших званичника, Република Српска и Србија заједно ће 4.августа у Мркоњић Граду обиљежити Дан сјећања на страдале и протјеране у хрватско-муслиманском погрому над Србима Републике Српске Крајине и Републике Српске, 1995. године. Током хрватске злочиначке акције „Олуја“ убиjeно је и нестало готово двије хиљаде Срба и протјерано више од 220 хиљада.
Током акције „Маестрал“ окупирано је 13 западно-крајишких општина. Завршни чин удружене хрватско-муслиманске агресије на српску територију, био је „Јужни потез“. Снаге ХВО и регуларне хрватске војске стигле су до Мркоњић Града – након окупације, порушили су га до темеља.
Октобар 1995. године. Хрватска војска, ХВО и тзв. Армија БиХ, потпомогнуте НАТО снагама, започињу гранатирање Мркоњић Града, које је трајало данима.
– Ово није само ХВО већ регуларна хрватска војска која има далеко већу ватрену моћ него саме јединице ХВО. Они су надомак града – каже Драган Ћелић предсједник општине Мркоњић Град / из документарног филма „Јужни потез“.
А онда су ушли у Мркоњић Град.
– Након учесталих непријатељских напада на цивилне циљеве постројбе хрватских снага извршиле су снажан против удар у којем су разбили непријатељску црту у цијелој дужини, ослободиле град Мркоњић – хрватски војник, из документарног филма „Јужни потез“.
А то ослобађање, за српски народ значило је само једно – избјегличку колону. Након „Олује“ и пада западнокрајишких општина, окупацијом Мркоњић Града погром над Србима је настављен.
Мјештани Мркоњић Града, спаковали су само основно. Њихова огњишта остала су на милост и немилост хрватским снагама. Куће су спаљене и до темеља опљачкане. Мркоњић Град Републици Српској враћен је Дејтонским мировним споразумом. Његови становници повратак на уништена огњишта чекали су дугих 75 зимских дана.
– Куд сте наумили? Идем за Мркоњић. Родно мјесто. Је ли куцнуо тај час? Куцнуо је час и дошао је тренутак да се вратим свом родном дому. Ово нисам очекивао. Све што сам имао је изгорјело. Не знам, не видим више будућност у овом граду. Са својих 25 година ожењен. Имао сам све, сад немам ништа – навели су мјештани који се враћају кући, /документарни филм „Јужни потез“.
Да би им додатно загорчале повратак, хрватске снаге су у порушеним и опљачканим кућама и становима оставили и одврнуту воду, да постепено у зимским условима, објекти пропадну. По повратку у Мркоњић Град у фебруару 1996. године, Горан Марић нашао је дневник који је писао његов отац. На странице дневника записао је и реченице о почетку напада на његов родни крај.
– Посљедњи запис у том дневнику је 10.10. уторак. У том дневнику пише сљедеће: ‘гранатирање се од јуче наставља, цијелу ноћ су испаљиване гранате, ујутро око 6:30 читава канонада граната сручила се на Мркоњић и околину – каже Горан Марић, адвокат / из документарног филма „Јужни потез“.
Током хрватске окупације, бројни Мркоњићани, остали су без својих најмилијих. Па чак и без икаквог трага о њима. 181 тијело убијених српских цивила и војника, пронађено је и ексхумирано у једној од највећих масовних гробница. На другим локацијама на подручју општине пронађено је још 176 тијела.
– Сва ова тела која смо обрадили су уморена, смрт је код њих насилна. Имамо повреде које су нанесене пројектилима, испаљеним из ватреног оружја и повреде које су нанесене тупином замахнутог механичког оруђа – навео је Зоран Станковић, специјалиста судске медицине и патологије / из документарног филма „Јужни потез“.
У масовној гробници ексхумирана су и идентификована и тијела два сина Милеве Жупић. Најмлађег Живка који је тада имао 24 године и најстаријег, 28-огодишњег Стеве. Тијело 26-огодоишњег Жељка, пронађено је на Сурјану код Мркоњић Града.
– Е мој синко, знам ја како ми је било….Сва три сина су ми била добра… – каже Милева мајка три погинула борца / из документарног филма „Дјеца“.
Уз губитак најмилих, дома, голготе које су прошли, мјештани су почели живот испочетка. О томе у сутрашњој причи.
Извор: https://www.rtrs.tv/
