Скупштина општине Станари гласовима скуптшинске већине (УС – СНСД – СПС – СДС) усвојила је Одлуку о престанку рада и покретању ликвидације Јавне установе „Агенција за развој општине Станари“ (АРОС). Иако ће дежурни заштитници административних фотеља овај потез покушати представити као социјалну или политичку драму, доносимо вам анализу комплетног пословања ове установе.
Подаци до којих смо дошли кроз завршне рачуне, извјештаје о раду и интерна документа су потпуно неумољиви: ова јавна установа је од свог оснивања у априлу 2021. године до данас функционисала као затворени финансијски систем чија је примарна сврха била исплата високих плата и бенефиција за шест запослених, док су развојни пројекти на терену остали на нивоу статистичке грешке.
1. Финансијска црна рупа: Гдје је заправо завршило 1,54 милиона КМ?
Проучавајући стварне износе који су се годинама сливали из буџета Општине на рачун Агенције, сабрали смо комплетне трошкове пословања. Преглед по појединачним годинама изгледа овако:
Година Износ потрошеног новца из буџета (КМ)
2021. година (април–децембар) 164.429,91
2022. година 292.556,19
2023. година 316.208,61
2024. година 238.597,73
2025. година 388.000,00
2026. година 140.000,00 УКУПНО 1.539.792,44
Замислите шта је Општина Станари могла изградити и урадити са 1.539.792,44 КМ народног новца! Могли смо завршити водоводну мрежу за јужни дио општине, асфалтирати десетине километара локалних путева или директно субвенционисати стварне пољопривреднике и мале бизнисе. Умјесто тога, овај милионски износ је потрошен на функционисање једне канцеларије са шест запослених.
2. Анатомија административног паразитизма: Повећање плата усред потпуног пословног слома
Званични финансијски извјештаји откривају гдје је заправо одлазио највећи део новца. Удио кадровских расхода (бруто плате, топли оброци, регреси и накнаде Управном одбору) континуирано је растао у укупном буџету Агенције:
У 2021. години на особље је отишло 71,60% укупних расхода. У 2022. години тај проценат се попео на 73,71%. У 2023. години кадровски расходи су прогутали 78,54% буџета Агенције. У 2024. години, када су приходи из буџета драстично пали због неусвајања буџета и распада коалиције, али и уоченог нерада, Агенција је одбила да се прилагоди. Плате и накнаде су те године појеле рекордних 84,88% свих расхода! То је заједници донијело чист пословни губитак од чак 186.213,88 КМ за само једну календарску годину.
Док су се грађани Станара борили са свакодневним поскупљењима, Управни одбор ове Агенције је безобзирно доносио правилнике о убрзаном повећању плата.
У априлу 2021. године почетна плата директора дефинисана је коефицијентом 16,48. Већ у фебруару 2022. године, без икаквих остварених развојних пројеката, коефицијент директора скаче на 24,52, а сарадницима на 17,08. У фебруару 2023. године цијена рада се са 120 КМ повећава на 135 КМ, чиме су већ увећане плате додатно подигнуте за 12,5%, а временом Агенција добија и „замјеника директора“!
Током година добре ликвидности, за регресе се трошило преко 15.000 КМ, за помоћ запосленима око 6.000 КМ, а топли оброци и превоз су гутали додатне десетине хиљада марака. Све то за установу која заједници није вратила готово ништа.
3. Биланс „успјеха“: Соларни панели на непостојећој пијаци и учешће на „Ражњобоју“
А шта је Агенција заправо урадила за локалну привреду током свих ових година? Њихови сопствени извјештаји о раду више личе на пародију него на озбиљан локални развој:
- Планирање на основу басни и бајки: Агенција је пријавила пројектну идеју код немачког GIZ-а за изградњу соларне електране на зеленој и сточној пијаци у Станарима. Пројекат је на крају одбијен због невјероватног пропуста — аплицирали су за постављање соларних панела на крову пијаце која уопште нема објекат са кровом! Умјесто да ризикују са неодређеним плановима (од којих су одборници локалне Скупштине и званично одустали), Агенција је за овај пројекат могла предложити неки од већ постојећих објеката који имају сву потребну инфраструктуру, попут зграде Општине, Дома здравља или Центра за културу.
- Одбијени међународни пројекти: Сви озбиљнији пројекти према међународним донаторима (ЕУ4АГРИ код UNDP-а вредан 200.000 КМ, унапређење медицинске заштите код Бугарске развојне помоћи) су глатко одбијени због лоше припреме документације и недостатка капацитета.
- Билоборд развој: Једини „успјешно реализовани пројекти“ у 2021. години били су постављање два рекламна билборда на пијаци и Дому здравља (вриједности по 2.808 КМ), што је финансирано управо из буџетских средстава које им је Општина претходно дала. Дакле, трошио се локални буџет да се прави реклама за сопствено постојање!
- „Ражњобој“ као стратешки досег: Као кључне активности у званичном извјештају за 2023. годину, поред донација локалном футсал клубу (што је посао Општине, а не развојне агенције), наводи се учешће запослених Агенције као екипе на локалном такмичењу у печењу прасића „Станарски ражњобој“! У децембру исте године, Агенција је уприличила и „заједничко дружење за све запослене“, наравно, о трошку грађана.
4. Поређење које боли: Како раде праве агенције у Српској, а гдје смо ми?
Да развојне агенције могу бити мотор развоја заједнице, показују примјери из других градова и општина Републике Српске:
- Развојна агенција „PREDA“ из Приједора кроз пројекат „REPRO DI“ спроводи реалну дигиталну трансформацију локалних предузећа у сектору дрвопрераде (попут „Lipa-Drvo“ д.о.о.), помажући им да аутоматизују процесе, убрзају рад и елиминишу грешке у производњи.
- Градска развојна агенција Бања Лука (ЦИДЕА) један је од кључних партнера на великом ЕУ пројекту „Мистични Дунав“ вредном преко 1,9 милиона евра, из ког доноси 150.615 евра директних средстава за развој сеоског туризма, а паралелно гради велики Туристичко-рекреативни центар „Мањача“.
- Градска развојна агенција Источно Сарајево (РАИС) донира скупу рачунарску опрему Машинском факултету у оквиру пројекта „Корак до посла“ и спроводи бесплатне стручне обуке за високодефицитарна занимања попут CNC оператера.
А гдје је наша Агенција данас? Њено тренутно стање у 2026. години је клиничка смрт и тотални банкрот:
Сви рачуни су блокирани, а пословни субјекат је у претходних 12 мјесеци провео укупно 287 дана у активној блокади!
5. Шта каже закон: Може ли се исти посао обављати рационалније?
Правни основ за ликвидацију ове јавне установе је у потпуности чист. Према члану 22. Закона о систему јавних служби Републике Српске, установа престаје са радом ако потребе за њеном дјелатношћу могу да се задовоље на рационалнији и економичнији начин.
Све административне, савјетодавне и развојне послове (попут израде Локалне стратегије развоја, BFC сертификације и подршке пољопривредницима) далеко ефикасније и без икаквих додатних трошкова могу да обављају већ постојеће Одјељење за привреду и финансије или друге стручне службе у склопу Општинске управе Станари. Најбољи доказ за то управо је реализовани пројекат бесплатног интернета „WiFi4WB“, који финансирају Европска унија и Влада Савезне Републике Њемачке, а спроводи GIZ у оквиру пројекта „EU4Digital“. Овај пројекат реализован је искључиво ангажманом радника општинске управе, а вођа пројекта била је Бранкица Ћелић, дипломирани економиста запослена у Одјељењу за привреду и финансије Општине Станари.
Гашењем Агенције избјегавају се сви пратећи трошкови: плате директора, замјеника директора, накнаде за чланове Управног одбора, трошкови одржавања и чишћења, телефонски рачуни и засебне књиговодствене услуге.
Закључак: Вријеме је да заштитимо новац грађана Станара
Потрошено је преко 1,5 милиона КМ народног новца, рачуни су у блокади, порези су неуплаћени, а резултати не постоје. Даљи опстанак ове Агенције представља недопустиво и неоправдано расипање буџета Општине Станари.
За новац који је дословно бачен на рад ове Агенције, Станари су могли добити нову, савремену спортску дворану, дограђен нови вртић, у потпуности обновљену стару школу на брду Станари или преко 10 километара новог асфалта кроз станарска села. Такође, могао се изградити и водовод у засеоку Пејчићи — апсурд је да се одатле водом снабдијевају Станари и околна села, док мјештани који живе у непосредној близини самог извора и даље немају воду, али и водовод у Остружњи Доњој гдје ускоро око 30 домаћинстава остаје без воде.
Јасно је да Општина, као одговоран оснивач, треба планирати средства за измирење заосталог пореског дуга и исплату заосталих нето плата како радници не би били колатерална штета катастрофалног пословања менаџмента и Управног одбора, али је подједнако јасно да је крајње вријеме да се стави тачка на овај фантомски систем. Новац грађана Станара мора почети да се троши на стварни развој, инфраструктуру, нове путеве и водоводе, а не на канцеларијске привилегије без покрића и установе чији је настанак и функционисање искључиви плод политичких намиривања и трошења огромног новца.
