БЕОГРАД – Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас прослављају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, који се у хришћанству сматрају првим проповједницима и учитељима новозавјетне вјере.
Петровдан – један од највећих љетних празника православних вјерника
Петровдан је један од највећих летњих празника у православном календару, а велики број породица га слави као своју крсну славу.
Овим празником завршава се Петровски, односно Апостолски пост. Како ове године Петровдан пада у недјељу, празнична трпеза је мрсна
Свети Петар – први међу апостолима и стуб Христове цркве
Свети апостол Петар, чије је првобитно име било Симон, био је рибар из Витаиде и један од најближих ученика Исуса Христа.
Први је од ученика Господа Исуса Христа који је изразио непоколебљиву вјеру у Христа и његову мисију, откуда је од Христа и добио име Петар – Кифа што значи камен, стијена, као симбол да је његова вера у Господа Исуса била је тврда као стијена.
Свети апостол Петар писац је двије посланице у цркви знане и као Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завјету.
На иконама се Свети Петар најчешће приказује са кључевима Царства небеског, који представљају власт повјерену од Христа, док се у појединим приказима налазе и симболи пшенице и рибе, као подсјетник на његов позив и службу.
Свети Петар је као епископ проповиједао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији.
У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге (ланци, окови) светог постола Петра као знамење снаге светитеља, а у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ Хришћана.
У српском народу многобројне су и породице које славе крсну славу Часне вериге Апостола Петра у спомен на његову непоколебљиву веру у Господа Исуса.
Свети Павле – од прогонитеља хришћана до највећег проповједника
Свети апостол Павле рођен је у Тарсу под именом Савле.
У почетку је прогонио прве хришћане, али је, према јеванђељском предању, након сусрета са васкрслим Христом на путу за Дамаск доживио преобраћење.
Након што му се Господ Исус Христос јавио и рекао му „Савле, Савле, зашто ме гониш“ Свети апостол Павле је задобио непоколебљиву вјеру у Господа Исуса Спаситеља и Избавитеља и постао један од највећих проповједника и теолога цркве Христове.
Обојица апостола пострадали су у Риму за вријеме цара Нерона и због свог доприноса ширењу хришћанства заузимају посебно мјесто у православној и цјелокупној хришћанској традицији.
Петровдански обичаји: Лиле, жетва, славска трпеза и петроваче
У народним обичајима Петровдан се везује и за почетак жетвених радова, а некада је био познат по паљењу петровданских лила – бакљи од коре дивље трешње или брезе, што је обичај који се у појединим крајевима и данас негује.
Обичај је да на сам Петровдан верници одлазе на јутарњу литургију, пале свеијће за здравље својих најмилијих и захваљују Богу на свему што имају. У многим крајевима овај празник је и крсна слава, па се породице окупљају око свечане трпезе, ломи се славски колач и дочекују гости.
Пошто се на Петровдан завршава вишенедјељни Петровски пост, домаћице припремају богат ручак. На столу се послије поста поново налазе мрсна јела, печење, домаће пите, колачи и сезонско воће. Посебно мјесто у народним обичајима имају прве љетње јабуке, познате као петроваче. Некада се вјеровало да их не треба јести прије Петровдана, већ да их тек на овај празник треба убрати и подијелити укућанима, као симбол здравља, благостања и добре године.
Обичај је да се на Петровдан дјеци дају јабуке као симбол здравља и заједништва.
Наши преци сматрали су да је Петровдан празник који треба провести у миру, слози и молитви. Зато се избјегавало обављање тешких послова у пољу, орање, копање и други напорни физички радови. Вјеровало се да празник треба посветити породици и Богу, јер ће тако година бити успјешнија и роднија.
Посебна пажња поклањала се међуљудским односима. Сматрало се да на велики празник не треба улазити у свађе, изговарати тешке ријечи, нити одбити госта који дође у кућу. Вјеровало се да ће расположење и понашање на Петровдан обиљежити остатак љета, па су људи настојали да дан проведу у добром расположењу и заједништву.
Народна вјеровања која су се сачувала до данас
У појединим крајевима обичај је да се рано ујутру беру љековите биљке, јер се вјерује да управо на Петровдан имају највећу моћ
Вјеровало се да од Петровдана почињу најтоплији дани у години, па је у народу остала изрека: „Од Петра сунце све јаче пече.“
Народ је пажљиво посматрао и вријеме на Петровдан. Ведар и сунчан дан сматрао се добрим знаком и наговјештјем плодне године, док се вјеровало да киша може да најави промјенљиво вријеме у наставку љета. Иако су ова вјеровања дио народне традиције, она су и данас сачувана у многим крајевима.
Без обзира на то колико су се времена промијенила, суштина Петровдана остала је иста – то је празник који окупља породицу, подсјећа на важност вјере, захвалности и заједништва. Зато се у многим домовима и данас његују обичаји који су се вијековима преносили с колена на колено, чувајући дух једног од најљепших љетњих празника.
Молитва Светим апостолима Петру и Павлу
На Петровдан се вјерници са посебном побожношћу обраћају Светим апостолима Петру и Павлу, молећи их да буду њихови заступници пред Господом и да измоле здравље, мир, снагу и заштиту за њихове породице.
Молитва гласи:
- „О, свети првоврховни апостоли, Петре и Павле, који сте вјером и трудом Господа прославили и пут спасења нам показали! Први ученици Христови и стубови Цркве, молимо вас, погледајте на нас грешне и недостојне (овдје се могу изговорити имена). Измолите од Господа нашег Исуса Христа опроштај гријехова наших, мир у души, здравље и снагу да истрајемо у вери. Научите нас покајању какво је имао свети Петар и ревности за ријеч Божију какву је имао свети Павле. Заштитите нас од сваког зла, искушења и видљивих и невидљивих непријатеља. Нека ваше молитве буду штит над нашим домовима и породицама. Благословите све нас и удостојите нас да у Царству Небеском славимо Оца, и Сина, и Светога Духа, у векове векова. Амин.“
Празник који вијековима чува вјеру, породицу и заједништво
Петровдан није само дан сејања на двојицу великих апостола. То је празник који подсјећа да су вјера, покајање и истрајност вриједности које не застаријевају.
Живот Светог Петра показује да човјек може да погријеши, али и да искреним покајањем пронађе пут до спасења. Живот Светог Павла свједочи да никада није касно за промјену и да један сусрет са вјером може заувијек промијенити човјека.
Можда управо зато Петровдан и данас заузима посебно мјесто у срцима вјерника – као празник наде, праштања и новог почетка.
