Сакиб Махмуљин (рођен 13. октобра 1952. године у Козарцу код Приједора) је бивши генерал и командант Трећег корпуса такозване Армије Босне и Херцеговине, који је пред правосудним органима Босне и Херцеговине званично и правоснажно означен као ратни злочинац.
Његова војна каријера и ратни пут нераскидиво су повезани са најмонструознијим злочинима почињеним над српским цивилима и ратним заробљеницима у централној Босни, пре свега на подручју Озрена, Возуће и Завидовића током 1995. године.
Главне чињенице о Сакибу Махмуљину и његовим злочинима:
Командант злогласног одреда „Ел Муџахид”: Као командант Трећег корпуса Армије БиХ (на ту функцију ступио у септембру 1994. године), Махмуљин је имао директну командну одговорност над одредом „Ел Муџахид”. Овај одред био је састављен од радикалног исламског фанатизма и добровољаца пристиглих из земаља Блиског истока и северне Африке са циљем вођења џихада.
Зверства и ритуална убиства на Озрену и Возући: Током војне операције „Ураган 95” у лето и јесен 1995. године, јединице под његовом командом заузеле су подручје Возуће и долине реке Криваје. Том приликом, припадници одреда „Ел Муџахид” извршили су масовне и свирепе злочине над заробљеним српским војницима (припадницима Војске Републике Српске) и цивилима. Заробљеници су изложени страшним тортурама, мучењима и ритуалним одсецањима глава, што су муџахедини често снимали камерама. Према доступним подацима и сведочењима, Махмуљин је био потпуно свестан ових дешавања, а забележен је и његов састанак са вођама муџахедина након пада Возуће, где их је јавно похвалио. Такође су постојали наводи о слању одсечених глава српских заробљеника као ратних трофеја за Сарајево и Иран.
Поратна каријера и заштита муџахедина: Након завршетка рата, уместо да буде процесуиран, Махмуљин напредује у политичким и војним круговима као поверљив човек Алије Изетбеговића и високопозиционирани члан СДА. Обављао је функцију заменика министра одбране Федерације БиХ. У овом периоду је активно радио на насељавању породица страних муџахедина у српска села у долини Криваје (попут села Бочиња), како би се трајно изменила демографска слика тог простора и спречио повратак протераног српског становништва.
Судски поступак и бекство од правде:
Сакиб Махмуљин је ухапшен тек у децембру 2015. године. Судски процес трајао је годинама, праћен негодовањем српске јавности и породица жртава због чињенице да се све време бранио са слободе.
Пресуда: Након што је првостепено осуђен на 10 година, Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине је 28. априла 2022. године донело правоснажну пресуду којом је Сакиб Махмуљин осуђен на 8 година затвора. Осуђен је по командној одговорности за ратни злочин против ратних заробљеника, ратни злочин против рањеника и болесника, те ратни злочин против цивилног становништва на подручју Возуће и Завидовића. Суд је утврдио да је знао да припадници „Ел Муџахида” спремају и чине злочине, али да није учинио ништа да их спречи нити да казни починиоце.
Бекство: Махмуљин је показао потпуно одсуство суочавања са сопственом одговорношћу и непоштовање жртава тако што је, уместо на издржавање затворске казне, побегао из Босне и Херцеговине. У другој половини 2022. године напустио је земљу под изговором одласка на „лечење у Турску”. Суд БиХ је након тога расписао међународну потерницу за њим и упутио замолницу Републици Турској за његово изручење, али је он остао недоступан правосудним органима и налази се у бекству, скривајући се од казне коју је заслужио.
Махмуљин представља један од најочигледнијих примера ратног злочинца који је са позиције војне моћи толерисао, охрабривао и прикривао најмонструозније облике насиља и верског фанатизма усмереног против српског народа, а његово накнадно бекство у Турску само је потврдило његову кукавичку природу и покушај избегавања заслужене историјске и правне одговорности.
