Прича о Светозару и Николи Кољевићу није само прича о два врхунска интелектуалца. То је хроника о једној од најугледнијих породица старе Бање Луке. Они су кроз генерације спајали префињени грађански дух, трговачку честитост и незаситу глад за свјетским знањем.
Породица Кољевић важила је за једну од најпоштованијих српских трговачких породица у Бањалуци између два свјетска рата. Њихова породична кућа и посао налазили су се у самом срцу града. Били су познати по томе што су, уз успјешан бизнис, огромну пажњу посвећивали образовању, култури и задужбинарству. У тој грађанској средини, гдје су се поштовали традиција, књига и лијепо понашање, у браку Петра и Босиљке Кољевић рођена су два дјечака: Светозар (рођен 9. септембра 1930.) и Никола (рођен 9. јуна 1936.).
Иако им је Други свјетски рат прекинуо безбрижно дјетињство на бањалучкој калдрми и донио породична страдања, управо је тај рани бањалучки васпитни темељ одредио њихове судбине. Обојица су завршила бањалучку Гимназију, која је тада била расадник великих умова.
Оно што ову браћу чини јединственим феноменом у српској култури јесте чињеница да су дијелили готово идентичан професионални позив. Обојица су постали врхунски професори свјетске књижевности, доктори наука и признати есејисти, антологијски преводиоци са енглеског језика. Сарајевски Филозофски факултет је деценијама био незамислив без њих. Студенти су их обожавали. Били су тандем какав се ријетко среће – Светозар је важио за мирнијег, педантног научног истраживача, док је Никола био невјероватно харизматичан предавач, позоришни критичар и један од највећих шекспиролога на Балкану.
Старији брат, Светозар Кољевић, отишао је корак даље у свјетску академску елиту. Магистрирао је на престижном Кембриџу 1957. године, а касније предавао на Оксфорду и Берклију. Његов највећи животни тријумф био је позитиван културни шок који је приредио Западу. Написао је капиталну студију „The Epic in the Making“ коју је објавио Oxford University Press. У њој је енглеским академицима научно доказао да су српске епске пјесме и гуслари једнаки Хомеровој Илијади. Био је редовни члан САНУ и АНУРС. Свој животни пут завршио је мирно, посвећен књизи, 2016. године.
Млађи брат, Никола Кољевић, био је брилијантан ум чији су преводи Шекспирових дјела и данас непревазиђени стандард. Написао је култне књиге попут „Шекспир, трагичар“ и „Песник и повест“. Ипак, његов животни пут попримио је другачију, драматичнију димензију почетком деведесетих година. Као врхунски интелектуалац који је осјетио терет историјског тренутка, Никола је ушао у политику. Постао је члан Предсједништва БиХ, а касније и први потпредсједник Републике Српске. Нажалост, терет ратних трагедија претешко је пао на душу овог есејисте и емотивца, те је његов живот трагично прекинут након што је у јануару 1997. године пуцао у себе у кабинету на Палама, подлегавши повредама неколико дана касније у Београду.
Иако су их каријере водиле од Кембриџа и Чикага до Сарајева и Новог Сада, браћа Кољевић су у књижевном и приватном свијету увијек носили онај препознатљиви, одмјерени бањалучки господски печат. Кроз њих двојицу, стара трговачка Бања Лука је свијету подарила два ума која су доказала да се са обала Врбаса може досегнути сам врх свјетске културне баштине.
Насљедници браће Кољевић наставили су породичну традицију врхунског образовања и умјетничког стваралаштва, поставши изузетно препознатљива имена у српској култури, филму и политичкој филозофији.
Никола Кољевић је са супругом Милицом имао троје дјеце. Њихове судбине носе снажан печат талента, али и великих породичних трагедија:
– Ђорђе Кољевић (најстарији син) – породицу је погодила страшна трагедија када је Ђорђе 1975. године погинуо на скијању у Аустрији. Овај губитак је дубоко утицао на Николин каснији живот, након чега се он интензивније окренуо православној вјери и истраживању националне баштине;
– Срђан Кољевић (млађи син) – био је један од најпознатијих и најнаграђиванијих српских филмских сценариста и режисера модерног доба. Написао је сценарије за култне филмове као што су Клопка, Небеска удица, Стршљен, Апсурдни експеримент, а као режисер и сценариста потписује филмове Сиви камион црвене боје и Кругови (филм инспирисан херојством Срђана Алексића). Нажалост, Срђан је након дуге и тешке болести преминуо у јулу 2023. године у Београду;
– Проф. др Богдана Кољевић (кћерка) је признати политички филозоф, теоретичар и књижевница. Докторирала је филозофију, објавила бројне научне радове и књиге на српском и енглеском језику, те често наступа у јавности као аналитичар геополитичких и друштвених збивања у региону. Данас је и члан Сената Републике Српске.
Дјеца Светозара Кољевића су одрасла далеко од очију политичке јавности, будући да је он свој живот водио строго у академским и научним круговима Сарајева, Новог Сада и Београда. Његови насљедници су завршили високе школе и изградили успјешне професионалне каријере у области хуманистичких наука и преводилаштва, чиме су наставили очување породичне пасије према књижевности и језику коју су засновали њихов отац и стриц.
