Бањалука – Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ затражио је одговоре од бошњачких политичких и друштвених лидера који су 18. марта ове године у Гази Хусрев-беговој библиотеци у Сарајеву потписали изјаву, у којој се наводи да су „Бошњаци и муслимани очували кључне објекте и садржаје верског и културног идентитета других народа”.
У бошњачкој декларацији том приликом изнете су, између осталог, и тврдње о наводно лажној угрожености хришћана, за шта се, како су навели, користи неистинита теза о „сукобу цивилизација” на простору БиХ, док из Одбора подсећају да су изјаву потписали 33 представника бошњачког народа и истичу да, поводом њихових тврдњи, очекују одговоре о судбини бројних православних цркава и верских објеката који су током рата уништени на подручјима под контролом тадашње Армије БиХ.
Из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ раније су указивали на десетине уништених православних гробаља у том ентитету у послератном периоду, а сада најпре постављају питање ко је запалио и више пута минирао Српску православну капелу Светог Јована Богослова и парохијски дом у Горажду. Наводе да је Горажде током рата било под контролом Армије БиХ и подсећају да су Срби из тог града протерани у јуну 1992. године. Као потврду наводе изјаву некадашњег команданта УН снага у БиХ, генерала Мајкла Роуза, који је рекао да је из Горажда протерано око 12.500 Срба.
Одбор даље пита ко је гранатирао, запалио и минирао Цркву Светог Николе у насељу Чардак код Завидовића, наводећи да су подручје Завидовића контролисале снаге Армије БиХ, као и јединице страних добровољаца из азијских и афричких земаља које су деловале у саставу Трећег корпуса Армије БиХ.
У саопштењу се помиње и Црква Преображења Господњег у Мајкић Јапри код Санског Моста, за коју истичу да је потпуно уништена након што је Пети корпус Армије БиХ у октобру 1995. заузео Сански Мост и околна места. Из Одбора наводе да су тада спаљене све православне цркве на подручју Санског Моста и околине.
Одбор је навео и списак православних цркава и капела које су током рата спаљене или миниране на подручјима под контролом Армије БиХ. Међу њима су црква у Пожарници код Тузле, Саборни храм у Мостару, Стара црква у Горњој Јасеници код Сребреника, црква у Голом Брду код Високог, манастирска црква Милановац код Санског Моста, цркве у насељима Врело код Цазина, Кљевци, Будимлић Јапра, Јелашиновци, Липник и Дабар код Санског Моста, као и верски објекти у Караули код Какња, Мутници код Зенице, Стогу код Завидовића, Биљешеву код Какња, Дубници код Калесије, Копачима код Новог Горажда, Витовљу код Травника и Гати код Бихаћа. Из Одбора наводе да ће се, након питања о уништавању православних објеката током рата, бавити и односом према српским верским објектима у периоду након 1996. године.
„За Србе православце нема ничег кључнијег од цркве. Ако су овако чувани најважнији објекти српског верског идентитета, поставља се питање како су прошли други објекти и садржаји културног и верског идентитета српског народа”, наводи се у саопштењу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
